О дигитализацији фонда

Дигитализација фонда зачета је под окриљем Музеја позоришне уметности Србије на основу три полазишта: превазилажење недостатка смештајних капацитета куће, заштите постојећих фондова од неумитног хабања грађе и осавремењавање начина презентовања грађе.

Суочени са губитком депоа Музеја 1999. године, у веома отежаним условима обрађујемо и чувамо грађу која нам је поверена. Архиви и библиотеке који се налазе у склопу позоришних институција онемогућени су да нам за потребе матичне службе достављају оригиналне материјале (фотографије, плакате, програме, новинске исечке, сценографске и костимографске скице, костиме, реквизиту, макете, меморабилију) јер немамо адекватан простор за складиштење.

Богате заоставштине истакнутих позоришних стваралаца остају скривене од погледа јавности. Стална употреба оригинлне грађе доводи до оштећења, чак и уништења музејских предмета.

У 21. столећу, у рачунарској ери стасавају генерације младих театролога и љубитеља театра који користе нове канале обавештавања и размене информација и који, нажалост, све чешће потпуно занемарују недигитализоване театролошке изворе.

Све ово резултирало је одлуком да се фондови Музеја позоришне уметности Србије дигитализују и понуде корисницима у електронској форми, путем интернета, потпуно бесплатно и доступно 24/7/365 у оквиру Театрослова.

Развијена је посебна програмска апликација која обухвата електронски репертоар свих позоришта на територији Србије од почетака професионалног позоришног живота (19. век) до данас као и репозиторијум дигиталних колекција формиран на основу фондова збирки МПУС.

Архивима и библиотекама који постоје у оквиру институционалних и неформалних позоришта омогућено је да помоћу исте ове апликације обраћују и приказују сопствене фондове, а да оригинале притом наставе самостално да чувају.

Театрослов покрива све врсте тренутно регистроване театролошке грађе, културних добара која сведоче о позоришном животу наше земље, чак и српских позоришта у дијаспори, а примењив је и у земљама региона. Програмска платформа развијена је у складу са свим националним и светским стандардима, а база је усклађена са потребама каталогизације музејске и библиотечке грађе истовремено у оквиру Cobiss-a и Етернитас-а тј. МИСС-а.

Корисничка апликација је инкорпорирана у интернет презентацију МПУС www.mpus.org.rs, једноставна је и пријемчива за употребу. Коринсницима је омогућена једноставна, али и унакрсна претрага репертоара по више параметара, а на резултате претраге директно су везани релевантни документи из дигиталних колекција.

У прве четири године рада, у Театрослов је унесено јединица (основни подаци о репертоарима српских професионалних позоришта с преко 13000 премијера, 16295 персоналних картона, дигитализоване су позоришне критике из фонда Хемеротеке, велик проценат аудио и видео записа, а у току је рад на Збирци програма и плаката што чини репозиторијум с више од 29000 дигиталних објеката). Театрослов се ажурира на дневном нивоу, тако да се и ове цифре непрекидно мењају.

Аутор пројекта Театрослов – електронске базе театрографских података с дигиталним колекцијама Музеја позоришне уметности Србије је Ирина Стојковић Кикић (координатор од 2008. до 2017. ).

Ретроактивна дигитализација и обрада фондова постојећих збирки представља изузетно велики обим посла с обзиром на релативно мали капацитет установе. На Театрослову су, поред редовних задужења, ангажоване две стално запослене (Оља Стојановић, координатор, унос и редакција подаката, Гордана Степановић, унос и редакција података, скенирање) и један спољни сарадник (Бошко Богојевић, програмер), а када год то могућности дозвољавају у тим се укључују и волонтери. Паралелно са обрадом старог фонда, врше се дигитализација и обрада новопристигле грађе.

Циљ нам је да у наредној фази развоја пројекта, сарадници који су до сада прошли све процесе припреме, уноса и обраде података, и који су се квалификовали да руководе мањим радним јединицама, преузму на себе обуку и контролу рада особља запосленог у самим позориштима, које би на себе преузело унос и редакцију података у својим институцијама. Ако се успешно развије мрежа локалних поверника по позориштима цео процес прикупљања, каталогизације и дигитализације театролошке грађе умногоме ће бити олакшан и потпуно децентрализован.