О Театрогледу

Музеј позоришне уметности Србије постоји на интернету од краја деведесетих година када је на мрежу и постављена прва презентација наше куће. У међувремену, трудимо се да пратимо развој технологије и трендова у овој сфери и да веб сајт који нудимо корисницима свакодневно расте и проширује се у складу са новим захтевима и могућностима.
Од када је 2009. године у сајт инкорпориран Театрослов (електронска база театрографских података са дигиталним колекцијама формираним на основу наших збирки, доступна online7/24/365бесплатно), интернет презентација Музеја престаје да буде само податак о постојању наше куће и позив корисницима да нас посете. Намера нам је била да на мрежи створимо јединствен портал за комуникацију корисника (театролога, студената позоришних школа, публике и љубитеља театра) са позоришним животом Србије – једнако у прошлости и данас.
Основна делатност Музеја (прикупљање, обрада, чување и приказивање театролошке грађе) на сајту је представљена на Почетној, као и на страницама Збирке, Изложбе и догађаји, Издања. У Позоришном адресару се могу пронаћи контакти активних позоришта у Србији, сродних установа и еснафских удружења. Кроз online сталну поставку Историја српског позоришта и виртуелне верзије свих наших повремених изложби. Расте број е-корисника који већи део својих истраживања могу да спроводу путем интернета, што – осим што је удобно и практично – чува фондове музејских збирки од хабања и крађе.
Музеј, као и позориште, не може да постоји без публике. Наша публика су посетиоци и корисници који једнако из професионалних разлога или из чисте љубави спрам позоришта долазе у нашу установу. Према њиховим мотивима и захваљујући њиховим потребама смо ту. Међутим, иако је публика витални део организма Музеја, она до скора није имала прилике да се огласи под нашим окриљем. Чак и када смо у прилици да врло плодонсно сарађујемо, резултати остају недовољно видљиви.
На радионицама које организујемо за децу и омладину у оквиру пројеката Позориште у мојој школи, Позориштаонција, Школа за публику и сл. учесници тумаче класична дела драмске књижевности методом позоришне преводнице и тако стварају низ занимљивих решења и израза, скицирају, често и реализују уметничке и употребне предмете, састављају ликовне, музичке, видео колаже и сл. Сви ови материјали могу да буду драгоцени и за ученике који нису у прилици да се укључе у радионице јер о прочитаним драмама сведоче кроз популарну културу, на начин прихватљив и инспиративан у оквиру вршњачке групе.
Доказани и увелико потврђени позоришни професионалци, а нарочито студенти позоришних школа, будући театролози, критичари, ствараоци и тумачи позоришне историје, немају увек прилику да на неутралном терену тестирају своје замисли. Од свих њих се очекује да увек буду бриљантни, исцрпни, заокружени и непоколебљиви у излагањима, а одузима им се право на етиду, на игру, на исплатив покушај или поражавајући окршај. Немају где да буду неформални, необавезни, а да ипак остану у стручном окружењу. Верујемо да Музеј може да буде користан полигон.
Тако се родила идеја да се нашим корисницима и сарадницима обезбеди простор у коме могу да размењују своја искуства, спроводе и приказују истраживања, објављују интегралне готове радове или њихове још незавршене делове. Простор у коме ће учесници наших радионица моћи да покажу шта су код нас доживели, видели, осетили, да ли су нешто научили. Где ће публика имати прилику да проговори. Место на коме ћемо се, коначно, сви забавити без превеликих претензија.
Део сајта Музеја позоришне уметности Србије на коме театролози, студенти позоришних школа и сви остали наши сарадници и посетиоци могу да објављују своја размишљања назвали смо Театроглед (оглед о театру, театар кроз двоглед). Са странице Театроглед омогућен је приступ до три групе прилога: Погон & радионице, Свеске и Цртице. Свака од ових целина детаљније је описана на појединачним страницама на којима се налазе и линкови ка прикупљеној електронској грађи.

О ПОГОНУ И РАДИОНИЦАМА

У овом делу веб сајта представљени су резултати постигнути ра радионицама у оквиру циклуса Позориште у мојој школи које у Музеју позоришне уметности води Ирина Стојковић Кикић, библиотекар – виши кустос.
Радионице су намењене ученицима основних и средњих школа, а осмишљене су са намером да подстакну читање и разумевање драмских дела обухваћених обавезном лектиром, упознају учеснике са изражајним средствима и законитостима позоришне уметности, припреме их и охрабре за улазак у позориште у својству публике или будућих професионалаца.Вишегодишњи рад са ученицима и њиховим професорима и стално допуњавање и кориговање садржаја и форме радионица изнедрили су позоришну преводницу, нову методу тумачења класичних драмских текстова помоћу изражајних средстава популарне културе која данас чини полазни оквир наших радионица.Као облик допуне школског курикулума, тј. ваннаставних активности пројекат не доприносиискључиво образовању у области драме ипозоришта, већ и стицању разнородних функционалних знања, развоју критичког мишљења и креативних потенцијала учесника радионица.
У оквиру радионица ученици се упознају са структуром драмског текста, основним елементима позоришне представе и процесом у оквиру кога се текст претвара у представу. На примеру театролошке грађе из наших збирки (фотографије, сценографске и костимографске скице, плакати, програми, књиге, аудио-видео материјал, press clipping итд.), објашњава се на који начин се прочитани драмски текст преводи на сценски језик и претвара у позоришну представу. Сваку радионицу прати презентација која се тематски и садржајно у сарадњи с професорима прилагођава непосредној групи ученика. Драмска књижевност предвиђена наставним планом и програмом им се приближава, ако треба и „преводи“ на језик прихватљив њиховој генерацији.
Учесници се подстичу да током заједничке интерпретације комада детектују доминантне мотиве, ликове и сукобе у тексту, а затим да експериментишу изражајним средствима којима већ владају и каналима комуникације којим располажу и да помоћу тих средстава разложе и разумеју изабране елементе, а потом и да у свом кључу регенеришу значење драмског дела или оних његових сегмената који их се највише дотичу.Под изражајним средствима овде се подразумевају: језик карактеристичан за узраст учесника, оригинални, компиловани или у потпуности преузети аудио и видео записи, ликовни радови (цртежи, скулптуре), примењена уметност (плакати, графити), body art, музика сл. Као канал комуникације првог избора млађи ученици се махом опредељују за ликовне колаже, а старији за интернет (ту доминирају youtube, facebook, twitter и instagram), а потом и мобилну телефонију (sms), моду (стил одевања, избор модних детаља, тетоваже, пирсинг, nail art), геџете и дизајниране предмете за свакодневну употребу.
Играјући се са питким и познатим појмовима и појавама из свакодневног живота, ученици изнова стварају, реанимирају дух драмског дела које им до малочас није ништа значило. Истовременo препознају, користе и развијају нова уметничка дела популарне културе (музика, фотографија, vine, meme, video art, machinima, gaming, twitting, captioning, demovational posters…) и, ако то желе – представљају их јавности углавном путем масовних медија (online). На овај начин они систематизују утиске и стечена сазнања о задатом делу и, преко радова које стварају, промовишу ово дело међу вршњацима. Интерактивност интернета (као и анонимност учесника online комуникације) дају прилику да се постављени садржај дистрибуира истовремено на више канала, да се брзо развије дискусија о приказаном (вербализована или кроз даљу размену мултимедијалних садржаја) и да се нови, шири круг учесника готово несвесно укључи у процес учења. Оно што је ученицима било страно и одбојно, сад препознају као своје и радују му се.
Када то време дозвољава организујемо посете позориштима када ученици обилазе и упознају саму зграду позоришта, њене јавне просторе (билетарница, фоаје, сцена), али и амбијенте скривене од обичне публике (шминкернице, гардеробе, техника, радионице, бифе), а истом приликом најчешће погледају и представу с текућег репертоара. Такође, организујемо сусрете с професионалцима (писац, редитељ, сценограф, костимограф, глумац, музичар, шеф технике…) који с аспекта своје струке објашњавају приступ драмском тексту и начин на који доприносе стварању позоришне представе, што је нарочито корисно матурантима у професионалној оријентацији.
Позориште у мојој школи ставља посебан акценат на међувршњачку сарадњу. Као додатни подстрек групном раду служи и могућност да се све осмишљено и направљено током радионице тј. резултат заједничког труда учесника прикаже на сајту Музеја. Корпус овакве презентације чине међусобно испреплетана театролошка грађа из фонда Музеја, илустрације професионалног рада на представама, али и најразличитији видови ученичких интерпретација, њихове скице, белешке, асоцијације, фотографије с радионица, линкови и сл. На овај начин у пројекат укључујемо и ученике који нису у могућности да посете Музеј и непосредно учествују у радионицама.
Радионице су бесплатне, а заказивање је обавезно најмање. Заинтересовани ученици и професори треба да се јаве мејлом на адресу irina.kikic@mpus.org.rs. У поруци наведите основне податке о групи (школа, број и узраст ученика, наставник, предмет који предаје, контакт, тема коју бисте желели да обрадимо и термин који би вам највише одговарао).

О СВЕСКАМА

Доказани и увелико потврђени позоришни професионалци, а нарочито студенти позоришних школа, будући театролози, критичари, ствараоци и тумачи позоришне историје, немају увек прилику да на неутралном терену тестирају своје замисли. Од свих њих се очекује да увек буду бриљантни, исцрпни, заокружени и непоколебљиви у излагањима, а одузима им се право на етиду, на игру, на исплатив покушај или поражавајући окршај. Немају где да буду неформални, необавезни, а да ипак остану у стручном окружењу.
Театролози у Србији немају превише могућности да обелодане резултате свог рада. Стручна периодика (Сцена, Театрон, Позориште, Зборник Факултета драмских уметности, Лудус итд.) је због мањка новца у сталној опасности да нестане. Не само да су издавачи принуђени да смањују тираж, већ је и обим ових публикација све мањи и мањи. Хонорари које аутори добијају су, ако их уопште има, испод сваког нивоа професионализма. Издавачи се труде да одрже број и квалитет објављених књига о позоришту, али је куповна моћ читалаца толико смањена да су њихови напори сведени на меценат, уместо да буду извор зараде. Србија још увек није спремна да се одрекне штампаних издања и пригрли јефтиније електронско издаваштво, мада постоје храбри пионири, попут Позоришних новина Лудус, које се више не могу читати са хартије и које управо воде битку да сачувају читаоце. Ипак, чињеница је да се све већи број аутора опредељује да своје радове објави у неком од дигиталних репозиторијума.
Тако се родила идеја да се нашим корисницима и сарадницима обезбеди простор у коме могу да размењују своја искуства, спроводе и приказују истраживања, објављују интегралне готове радове или њихове још незавршене делове. Место на коме ћемо се, коначно, сви забавити без превеликих претензија.
У случају да припремате неку обимну студију из области позоришта, а немате прилике да на другом неком месту испробате како стручна јавност реагује на ваше идеје – проверите своје ставове на страници Театроглед. Ако још увек нисте сигурни да ли идеја коју имате садржи довољно потенцијала да прерасте у семинарски, дипломски, мастер или докторски рад можете да је прикажете на сајту Музеја. Ово је право место за рад који је већ готов, а немате намеру да га продате, већ само желите да га поделите с колегама, позовете их да дају своје мишљење, напишу рецензију или покрену полемику. Чак и у случају да сте незадовољни што је ваш текст о одбијен у неком часопису, што нико не пристаје да објави вашу критику – Театроглед је отворени репозиторијум огледа из драме, позоришта, театрологије и сродних области и у њему ће се наћи довољно места и за почетнике и за прекаљене мајсторе заната. У одељку који је назван Свеске објављујемо ваше радове из области театрологије у нади да ће једнога дана и они постати (е)књиге.
Прилоге за које верујете да могу да постану део репозиторијума Театрогледа можете слати на адресу dmpus@mpus.org.rs с обавезном назнаком (у предмету пошиљке) Театроглед. Молимо вас да не шаљете прилоге за које немате ауторска права, као ни прилоге који из било ког разлога могу да буду увредљиви за посетиоце сајта. У случају било каквих притужби, уредништво задржава права да уклони спорни материјал.
Радови које шаљете за Театроглед могу, али не морају бити рецензирани, а Музеј позоришне уметности Србије, иако с радошћу жели да их удоми на свом веб сајту, читаоцима ипак ничим не гарантује за њихов квалитет.
Текстуалне прилоге је најсигурније слати као ПДФ-ове. Ако шаљете слике, ваљало би да буду у JPG формату, тако да дужина веће странице буде 800 pix.

О ЦРТИЦАМА

Основна делатност Музеја (прикупљање, обрада, чување и приказивање театролошке грађе) на сајту је представљена на Почетној, као и на страницама Збирке, Изложбе и догађаји, Издања. У Позоришном адресару се могу пронаћи контакти активних позоришта у Србији, сродних установа и еснафских удружења. Кроз online сталну поставку Историја српског позоришта и виртуелне верзије свих наших повремених изложби. Расте број е-корисника који већи део својих истраживања могу да спроводу путем интернета, што – осим што је удобно и практично – чува фондове музејских збирки од хабања и крађе.
Музеј, као и позориште, не може да постоји без публике. Наша публика су посетиоци и корисници који једнако из професионалних разлога или из чисте љубави спрам позоришта долазе у нашу установу. Према њиховим мотивима и захваљујући њиховим потребама смо ту. Међутим, иако је публика витални део организма Музеја, она до скора није имала прилике да се огласи под нашим окриљем. Чак и када смо у прилици да врло плодоносно сарађујемо, резултати остају недовољно видљиви.
Редовни посетиоци наших програма (изложби, скупова, трибина, сусрета с уметницима, концерата) често нам пишу о својим утисцима или предлозима, а Музеј до скора није био у могућности да ове иницијативе промовише довољно упечатљиво. Многи од ових људи су дародавци, сами уметници или њихови наследници који, поверивши нам несебично своје личне и породичне успомене, богате музејске фондове. Некада те грађе има довољно да се припреми цела изложба, али догоди се и да се о ствараоцу или представи сачува једва један или два податка, понекад само назнака.
Ма колико била оскудна, сва сведочанства о минулом позоришном животу и његовим учесницима су вредна и могу да буду изузетан подстрек за прикупљање нових артефаката. Колико пута се догоди да се у књигама пронађе давно заборављена улазница, стара фотографија, писамце, исечен чланак из новина? И у музејским збиркама се понекад наиђе на непозната имена, мистериозне недешифроване скице, документа људи чије приче нису стигле до нас данас. Ове успомене јесу извор за даља истраживања, али када се располаже малим бројем података, тешко је обрадити их, сместити их у познат контекст. Заправо, тешко је било шта почети с њима, а немогуће је потпуно их одбацити. Зато ови предмети често остају заувек скривени од погледа јавности јер не постоји место на коме би се могла приказати.
Овај део невидљивог музејског фонда обично се води под одредницама Variae, Trivia, Разно, Остало, Мање теме, а у породичним архивама најчешће представља крш који не желимо да бацимо, али никада немамо времена ни да средимо. Део музејског сајта на коме приказујемо ова неправедно запостављена сведочанства из позоришне прошлости назвали смо Цртице.