МУЗЕЈИ ЗА 10
У ишчекивању почетка великих грађевинских радова на санацији темеља Божићеве куће из 1836. године у којој дела, Музеј позоришне уметности Србије се придружује и овогодишњој манифестацији „Музеји за 10“ (www.muzejisrbije.rs).
У изложбеном простору и на сајту Музеја, доступни су изузетно значајна изложба уприличена поводом 100 година од оснивања Опере нашег националног театра, „Мадам Батерфлај – један век у Београду“ (https://mpus.org.rs/izlozba-madam-baterflaj), пратећи каталог (http://teatroslov.mpus.org.rs/katalog) који детаљно описује сва извођења овог Пучинијевог ремек-дела на београдској сцени и кратак аудио-видео материјал (http://teatroslov.mpus.org.rs/virtuelneizlozbe/WI-madam-baterflaj.mp4).
Успостављање редовног оперског репертоара почело је 11. фебруара 1920. управо премијером овог дела. Као и свуда у свету, прича о несрећној Јапанки је убрзо постала један од омиљених наслова и београдских љубитеља оперске уметности, те се практично без прекида изводи до данас. Веома је занимљиво да је током целог века свог сценског трајања доживела свега четири сценске поставке и неколико обнова, а изведена је преко 400 пута!
Позивамо све који то до сада нису учинили, да изложбу погледају током манифестације „Музеји за 10“ – уз напомену да у условима пандемије у просторијама Музеја позоришне уметности Србије не сме бити више од 5 посетилаца у једном тренутку.
Аутор изложбе и каталога Јелица Стевановић
Дизајн изложбе и каталога Јован Тарбук
Лектор и консултант Драган Стевовић
Режија и монтажа видео материјала – Петар Антоновић
Технички сарадник Ненад Јанковић
Коришћени материјали из збирки Музеја позоришне уметности Србије, Народног позоришта у Београду и приватних збирки; плакат праизведбе из фонда Народне библиотеке Србије
Фотографи: Зоран Милер, Миодраг Крстић, Слободан Бибић, Срђан Михић и други
ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ЕВРОПСКУ НОЋ МУЗЕЈA
У суботу, 15. маја, у оквиру манифестације „Музеји за 10“ а поводом Европске ноћи музеја која са традиционално одржава у суботу најближу 18. мају, Међународном дану музеја, Музеј позоришне уметности Србије поклања ексклузивни програм свим љубитељима театра.
Први пут, на YouTube каналу- https://www.youtube.com/channel/
сви заинтересовани ће моћи да виде неке од снимака изузетно занимљивих разговора које је у нашем музеју, крајем прошлог и почетком овог века, са познатим драмским уметницима и делатницима водио позоришни критичар и театролог Феликс Пашић. За ово вече, одабрали смо разговорe са великанима нашег глумишта. Емитовање почиње у 18 сати.
Са недавно преминулим доајеном, Властимиром Властом Велисављевићем, омиљеним међу колегама и међу многим генерацијама позоришних посетилаца, филмских и ТВ гледалаца (http://teatroslov.mpus.org.rs/licnost VV), публика се у Музеју позоришне уметности Србије дружила 29. септембра 2004.
Један од стубова златног периода Атељеа 212, Петар Краљ (http://teatroslov.mpus.org.rs/licnost PK), говорио је о свом плодном уметничком животу на вечери приређеној у Музеју 24. јануара 2000. године. После више од две деценије, овај инспиративни сусрет оживећемо поново за све посетиоце нашег YоuTube канала.
За крај овог оn-line дружења сачували смо разговор са Михаилом Мишом Јанкетићем од 8. маја 2000, који ће уједно бити и прва најава следеће тематске изложбе Музеја позоришне уметности Србије. Поставка посвећена овом значајном драмском уметнику, добитнику Добричиног прстена (http://teatroslov.mpus.org.rs/licnost MJ), планирана је за крај јесени, а припрема је кустос Биљана Остојић.
ТЕАТРОСЛОВ
Сходно природи театра и грађи коју баштини, наш музеј је превасходно окренут истраживачима. Услед малог простора којим располажемо, током пандемије смо били принуђен да рад са истраживачима у нашим просторијама сведемо на минимум, али никако и да га прекинемо.
Музеј позоришне уметности Србије предњачи у процесу дигитализације у својој области деловања. Дигитална база података Театрослов (http://teatroslov.mpus.org.rs/) сада броји скоро 200.000 објеката. Театролози, музиколози и други истраживачи, као и љубитељи позоришне уметности, овде могу наћи скоро 8.000 позоришних плаката, 800 програма представа, преко 30.000 фотографија, преко 500 оригиналних архивских докумената, више од 150.000 критика и других новинских написа о српском театру и уметницима… Ту је и 1713 издања Музеја позоришне уметности Србије и библиотечке грађе доступно у електронској верзији, међу којима су и сви примерци часописа Театрон који наша кућа објављује од 1974. године. У театрографској бази података до сада је обрађено 131 позориште, 17.649 представа и 28.224 уметника.
