ПЕТАР КРАЉ
Петар Краљ, као миљеник судбине и будуће публике, рођен је 4. априла 1941. у Загребу у породици интелектуалаца, оца Ђорђа, професора историје и мајке Станиславе, професора географије.
Једанаестогодишњи Краљ упустио се у глумачке воде на сцени Сремског народног позоришта, као Тоза Чварак у драмском тексту Светолика Ранковића “Сеоска учитељица”, 1952.
Већ као матурант, није имао дилеме да је глума његов пут, на којем ће стварати ликове Нушића, Фејдоа, Селенића, Жарија, Чехова, Молијера, Ковачевића, Олбија, Костића, Едена фон Хорвата, Прокића, Вилијамса…
Током богате каријере се често пита – поред толико ликова сличних, различитих, млађих, старијих, жалосних, срећних, из различитих епоха – има ли дана када је он само Петар Краљ.
Богатство Краљевог талента и личности саздано је у његовој динамичној, несебичној каријери: Његов глумачки таленат је надахнуће за оснивање Задужбине РАС, позоришта Радомира Стевића Раса (Клуб за синтезу уметности ОВАКО, Позоришно игралиште, Театар националне драме и Београдске летње игре).
Једно од његових сазвежђа је поезија коју радо казује као мајстор речи, новог начина казивања када се интимизира са стиховима и кроз њих даје себе, како би стигли до других.
Његови омиљени сусрети изван позоришне сале су у фабрикама, мензама, предузећима, индустријским халама.
Критичари га воле још од првих сценских дана – хваљен као најмлађи Хамлет, тумачи чак шест улога у служби „Краља Ибија“, сматрају га зачетником новог начина глуме у „Максиму Црнојевићу“, господарем вечери када глуми у „Јову“, мајстором сценског ћутања у комаду „Аудијенција-Вернисаж“, најбољим чуварем највеће позоришне тајне у „Гардероберу“, публици пружа прилог о лепоти ружног у „Код лепог изгледа“, дочарава духовну празнину Сизифа у „Инспекторовим сплеткама“, улази у инферно Стриндбергове личности у „Ноћи трибада“; Петар Краљ је на сцени анђео у „Марија се бори с анђелима“, виртуозни ђаво у „Страху за границу“, вајар лаке руке у „Мачки на усијаном лименом крову“, изврстан глумачко-обућарски занатлија у „Доктору Шутеру“, виртуозан у „Школи за жене“; У сценској алеји Краљевих улога је време Када су цветале тикве, бравуре у „Хамлету у Мрдуши Доњој“, краљевски филиграни у „Мадам Сан Жен“, посластице за сценски дуо у „Брачној игри“, радост заједничких представа глумачко-редитељског дуа Краљ, чак је псовка, тај фамозни српски глагол, изречен на Краљев начин у „Ој, Србијо, нигде лада нема“; Писац Роналд Харвуд му одаје част што је играо у његова два комада „Гардеробер“ и „На чијој страни“, живи живот Толе Манојловића пуних четрдесет година, некад се појављује тек на крају комада као у „Очевима и оцима“ или има једину али краљевски вредну сцену у представи „Каролина Нојбер“, остварује преко 120 позоришних и 247 радио улога, трагајући за многим тајнама и одговорима до своје последње улоге у „Матици“ 2011.
С правом носи презиме Краљ и титулу глумачког али и човека краља.
Мр Александра Милошевић, виши кустос
Погледајте снимак отварања изложбе у МПУС.
Прилог РТС “Изложба о Петру Краљу, подсећање на улоге великана” који је припремила Радмила Ракочевић, а емитован је премијерно 23. јануара 2017. у 12:20 на Првом програму, доступан је и на изворном линку http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/2603107/izlozba-o-petru-kralju-podsecanje-na-maestralne-uloge-velikana.html
ИЗДВАЈАМО СА ИЗЛОЖБЕ:
