Преузмите изложбени каталог!
Погледајте снимак отварања изложбе!
ПОЗОРИШТЕ „МАТА МИЛОШЕВИЋ“
Факултет драмских уметности
У послератној обнови високо образовног система, оснива се Академија за позоришну уметност 11. децембра 1948. године Уредбом владе Федеративне Народне Републике Југославије и за првог декана је постављен књижевник Душан Матић. Развијањем медија, током шездесетих година XX века Академија оснива додатне студијске групе за нове образовне кадрове. Временом, мењајући свој назив, Академија је дефинисала свој данашњи назив Факултет драмских уметности (позоришта, филма, радија и телевизије) годину дана уочи пресељења на Нови Београд (1973). Наменски пројектована зграда, дело архитеката Божидара Јанковића, Бранислава Караџића и Александра Стјепановића награђена је Октобарском наградом града Београда 1975. године. Обезбедила је неопходне услове за теоријски и практичан рад и истраживања студената и њихових професора.
У сусрет седамдесетогодишњици од оснивања ФДУ-а (1948), Музеј позоришне уметности Србије пригодном изложбом и каталогом обележава и подсећа на један сегмент рада Камерне сцене као јавног, професионалног позоришта „Мата Милошевић“. Захваљујући великом труду декана професора Светозара Рапајића додатним финансијским средствима бетонска сала је трансформисана у Камерну сцену и почела са радом 1988, под руководством Позоришног студија, као главне организационе службе за испитне представе. Дуги низ година, упркос иницијативама студената, професора и Деканата, није остварена ниједна представа изван испитних радова студената Глуме, Позоришне режије, Драматургије и Позоришне и радио продукције.
Поводом прославе пола века од оснивања, Факултет драмских уметности је крунисан Вуковом наградом и на Камерној сцени је приређена велика прослава 11. децембра 1998. године. Фебруара наредне године (1999) прослављало се пола века од првог одржаног часа на Академији. Гђа Љиљана Мркић-Поповић, декан, професор дикције и велики поборник факултетског позоришта организовала је Позоришни и Филмски маратон, а као увертиру за оснивање званичног позоришта ФДУ-а премијерно су изведене две представе студената треће године Позоришне режије, АНАСТАСИЈИН ЖАЛАН БЕШЕ ХОД (Д. Р. Попеску, режија Јелена Богавац) и ВИЛЕЊАК (по мотивима приповетке Оскара Вајлда, режија Ана Ђорђевић). Међутим, због бомбардовања Србије у пролеће 1999. године, идеја о оснивању позоришта је настављена с јесени, уз иницијативе професора др Љиљане Мркић-Поповић и професора Светозара Рапајића. Опремањем Камерне сцене уз финансијска средства Општине Нови Београд и Скупштине града, испуњени су техничко-безбедносни услови да сцена постане јавни објекат.
Дугогодишње тежње да високо оцењене представе сценски живе дуже од једног испитног извођења, преточене су коначно у позориште које је понело име великог глумца и првог предавача глуме Мате Милошевића. Тако је Факултет драмских уметности коначно добио јавни полигон уметности, како се Љубомир Драшкић залагао – позориште које ће бити пети степен студија – да се оно што студенти науче за четири године ту и финализује. А са друге стране, да то буде ново место за игру…
Позориште „Мата Милошевић“ је радило током три сезоне (2000-2002),
почев од фебруара до краја летњег семестра. Уметнички руководилац професионалних уметничких пројеката је био професор Љубомир Драшкић, а за студентске слободне пројекате изван педагошког процеса професор Светозар Рапајић. Овде ће се играти репертоар какав се не негује на другим сценама, рекла је Љиљана Мркић-Поповић, што подразумева представе врхунског квалитета, моделован према естетским критеријумима Мате Милошевића – од класичне до модерне драмске књижевности.
Финансирање се одвијало уз подршку Министарства за културу Републике Србије, Градске скупштине, Општине Нови Београд, као и уз помоћ спонзора из земље и иностранства. На популарности су тимски креативно радили продекани Никола Маричић и Дарко Бајић, маркетиншки промовишући позориште атрактивним спотовима и џингловима у медијима, као и редовним оглашавањима у дневној штампи. Организација је оправдано припала тиму Позоришног студија у саставу: Вељо Герасимовић, шеф Студија, организатори Драгана Ђорђевић и Немања Константиновић, техничка служба – Душан Поповић, реквизитер, Гордана Пантелић, расветљивач, Александар Перовић, тон-мајстор, Мирјана Вујановић, кројачица, уз помоћ техничког директора ФДУ-а Радета Машића. Ликовност представа (сценографија и костими) реализовани су у Позоришном студију и коришћени су ресурси факултетског фундуса.
Сценски простор је после 25 година коначно постао – позориште, јер целокупан дотадашњи рад није могао да буде минимализован у статусу сцене. Требало му је још, како је рекао Љубомир Драшкић, додати лични печат. Оно што је такође битно, јесте што је овим чином напокон и Нови Београд добио своју позоришну сцену – истакао је Љубомир Драшкић.
Позориште је отворено 20. фебруара 2000. године, симпозијумом о Мати Милошевићу (учесници су били некадашњи студенти ФДУ-а Марија Црнобори, Мира Ступица, Огњенка Милићевић, Олга Савић и Петар Краљ, а конферансје Љубомир Драшкић).
Када су отвориле прву сезону Позоришта „Мата Милошевић“(21. фебруар – 26. јун 2000) поновним извођењем у режији Ане Ђорђевић ВИЛЕЊАК (21, 22. фебруар) и Јелене Богавац АНАСТАСИЈИН ЖАЛАН БЕШЕ ХОД (24. фебруар) као у сваком добром театру и у нашем се често чује оно „Браво, мајстори…“ Прва сезона је укупно бројала шездесет три (63) извођења и више од осам и по хиљада (8704) гледалаца.
У другој сезони (21. фебруар – 21. јул 2001) на постојећи репертоар додате су четири нове представе, као и једномесечна концертна извођења латино и фадо музике. У критичарским освртима истиче се прво извођење Хебела у историји српског позоришта одиграло управо на сцени Позоришта „Мата Милошевић“ у режији Марице Вулетић. Друга сезона забележила је четрдесет шест (46) извођења и скоро седам хиљада (6990) посетилаца.
Током треће сезоне (22. фебруар – 29. јун 2002) представа која је Позоришту „Мата Милошевић“донела пуну афирмацију у професионалности јесте ШАЈЛОК у адаптацији и режији Љубомира Драшкића. Оно што је свакако најважније за ову представу је прожимање рада студената глуме и њихових професионалних колега, у оквиру личних сценских искустава и могућности. Током треће, последње сезоне рада, забележено је педесет једно (51) извођење и више од шест хиљада (6031) гледалаца.
Позориште „Мата Милошевић“ је нагло угасила своја професионална светла, одласком професора др Љиљане Мркић-Поповић са позиције декана, као и огроман труд које су скупа уложили професори Светозар Рапајић, Љубомир Драшкић, др Никола Маричић, Дарко Бајић, др Владимир Јевтовић. Камерна сцена и даље постоји под руководством Позоришног студија у реализацији студентских испита.
Постојање, опстанак, развој и поновно отварање Позоришта „Мата Милошевић“ не би требало да се темељи само на интересовању и залагању појединаца, већ на освешћености озбиљне продуховљене средине која је то и показала.
Изложба Музеја позоришне уметности Србије представља рад Позоришта „Мата Милошевић“ у пуном сјају свог младог живота, као део историје српског позоришта, као и Факултета драмских уметности. Такође, тема изложбе не треба да остане само сетно подсећање, већ да подстакне креативна размишљања и конкретна решења о поновном успостављању статуса професионалног позоришта које с поносом носи име „Мата Милошевић“.
мр Александра Милошевић
виши кустос