ИСТОРИЈА СРПСКОГ ПОЗОРИШТА ОД СРЕДЊЕГ ВЕКА ДО МОДЕРНОГ ДОБА

Петим томом заокружујемо велики пројекат објављивања другог, допуњеног издања капиталног дела Боривоја С. Стојковића Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), које је Музеј позоришне уметности Србије посветио великом јубилеју – 150. рођендану Народног позоришта у Београду.

Прво издање овог дела које обухвата разноврсну позоришну историјску тематику и многе значајне тренутке у развитку српског позоришта од његових почетака до краја Другог светског рата, штампано је 1980, такође у издању Музеја позоришне уметности Србије, на 1025 страница незграпног формата и двостубачног прелома, без илустрација. Друго допуњено издање је, због обима грађе, штампано у четири тома, на укупно 2300 страна. Поред прегледнијег прелома, исправки и допуна текста (материјалних, фактографских, штампарских, коректорских, лекторских и других), друго издање је опремљено богатим избором илустрација који је начинила Мирјана Одавић, музејски саветник.

Пети том, са поднасловом Допуне и казала, на својеврстан начин заокружује опус Боривоја С. Стојковића. На почетку, Зоран Т. Јовановић даје опсежну биографију и библиографију овог знаменитог театролога. Следе репринти две раније Стојковићеве публикације, које су претходиле првом издању Историје…

Историјски преглед српске позоришне критике – Стојковићево дело „награђено Првом наградом Њ. Вел. Краља, на Св. Сву 1930. г. у Београду“ објављено у Сарајеву 1932 – пред савременог читаоца доноси анализу развоја овог значајног, а у позоришној литератури често занемариваног сегмента театарског живота, као и кратке осврте на саме критичаре.

Публикација Дражи преко рампе својевремено је такође била објављена у Сарајеву (1934). Садржи ауторов Предговор, шест позоришних есеја (О укусу наше позоришне публике, Размишљања о позоришту, Напомене о режији, Историјски развој наше дикције, Историјски развој наше глуме и текст о Академском позоришту – Од дилетантизма до уметности), „критичке портрете“ 30 глумаца који су стварали на нашем говорном подручју (међу којима су и прваци Народног позоришта у Београду Жанка Стокић, Добрица Милутиновић, Перса Павловић, Димитрије Гинић…) и „фрагменте о позоришту“, тј. кратка ауторова промишљања о театру.

Други део књиге чине опсежни Прилог библиографији радова о српском позоришту  коју је начинио Зоран Т. Јовановић, те обједињени регистри сва четири објављена тома овог новог издања.