
Позивамо Вас на промоцију четвртог тома књиге Боривоја С. Стојковића
ИСТОРИЈА СРПСКОГ ПОЗОРИШТА ОД СРЕДЊЕГ ВЕКА ДО МОДЕРНОГ ДОБА
(друго илустровано и допуњено издање)
Понедељак, 25. децембар 2017. у 19:00 сати
Учествују:
Зорица Несторовић
Зоран Т. Јовановић
Петар Волк
Радомир Путник
Улаз слободан. Добро дошли!
Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера) аутора Боривоја С. Стојковића обухвата врло разноврсну позоришну историјску тематику и многе значајне тренутке у развитку српског позоришта од његових најстаријих почетака до краја такозваног модерног доба, односно краја Другог светског рата.
Прво издање Стојковићеве Историје штампано је 1980. у издању Музеја позоришне уметности Србије, на 1025 страница незграпног формата и двостубачног прелома, без илустрација. Друго допуњено издање је, због обима грађе, штампано у четири тома, на укупно 2300 страна.
На почетку четвртог тома налазимо причу о обнови зграде Народног позоришта у Београду после шестоаприлског бомбардовања, постављање нове управе и наставак рада у условима окупације, чиме се заокружује студија о нашем националном театру у периоду који Стојковић проучава. Аутор говори и о великој несрећи код Смедерева у којој је погинуло 17 глумаца, а у кратким цртама доноси и статус осталих значајнијих театара и трупа на почетку и током Другог светског рата. Следе поглавља о осталим већим градским и обласним позориштима у периоду између два рата: Народном позоришту у Скопљу, Градском позоришту у Битољу, Српском народном позоришту у Новом Саду, Новосадско-осјечком позоришту, Народном позоришту Дунавске бановине, позориштима у Нишу („Синђелић“, Нишко градско повлашћено позориште, Народно позориште Моравске бановине), те о позориштима у Шапцу, Лесковцу, Пожаревцу, Крагујевцу, Суботици… Ту су и изузетно значајне студије о бројним путујућим позоришним трупама које су деловале широм земље у међуратном периоду, као и о неколицини партизанских, војничких и заробљеничких позоришта активних током Другог светског рата, чија је мисија ширења позоришне уметности, али и језика, писмености, националне свести – била од непроцењиве важности и користи. У завршним поглављима овог капиталног дела из области српског театра, Боривоје Стојковић посвећује пажњу и позоришној критици (драмској и музичкој), драмским писцима и, најзад, позоришној публици.
Поред исправки и допуна текста (материјалних, фактографских, штампарских, коректорских, лекторских и других), друго издање је опремљено богатим избором илустрација који је за ову прилику начинила Мирјана Одавић, музејски саветник.
У припреми је и пети том, који ће објединити индексе и регистре сва четири објављена тома овог новог издања, као и два рана рада Боривоја Стојковића, чиме ће опус овог знаменитог театролога бити заокружен.