Аутор изложбе и каталога Биљана Остојић, кустос
КИР ЈАЊА НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ
Изложбом и каталогом Кир Јања на сцени Народног позоришта у Београду, уз пригодан повод – 150 година од оснивања Народног позоришта у Београду (1868-2018) – Музеј позоришне уметности Србије придружиће се обележавању значајног јубилеја. Изложба илуструје живот једне представе кроз плакате од прве премијере 1870, малобројне сачуване фотографије Пере Добриновића у улози Кир Јање (и фотографије-портрете на платну свих Кир Јања као и представе из 1931, 1956). Актуелна позоришна поставка Кир Јање (1992), омаж је најпопуларнијем књижевном и позоришном лику на сцени Народног позоришта у Београду. Четврт века трајања представе, кроз фотографије Предрага Ејдуса (у улози Кир Јање) и осталих актера сведоче о променама од премијере 1992. до 2017; изложене су и скице сценографија Душана Ристића и Герослава Зарића; скице костима Милице Бабић и Бојане Никитовић.
Јован Ст. Поповић (1806, Вршац-1856, Вршац) писац Тврдице или Кир Јање, родоначелник српске комедије, креатор и носилац националног позоришног репертоара, није доживео професионална извођења својих дела на сцени Народног позоришта у Београду. „Jедан од основних камена темељаца наше националне културе“, најпопуларнија Стеријина комедија – Кир Јања (1837), најизвођеније је Стеријино дело на репертоару Народног позоришта у Београду (168 представа од 1870. до 1956).
Први Ћир Јања премијерно је изведен 4. фебруара 1870. Алекса Савић, у улози Ћир Јање, није добио позитивне критике („савршена погибија“),а наишао је и на „слабо саучешће публике“.
Од 1883. до двадесетих година XX века, као најбољи тумачи Кир Јање издвојени су Пера Добриновић (1853-1923) и Илија Станојевић (1879-1932); у глумачким достигнућима корак испред, уз другачији приступ, али исту популарност код публике. Истовремена, вишедеценијска игра два култна глумца у улози Кир Јање, преседан су у позоришној традицији Народног позоришта.
Отварање обновљене, „из темеља рестаурисане“ зграде после бомбародања, био је повод за једну окупациону премијеру 20. јуна 1942. у режији Страхиње Петровића који је тумачио и насловну улогу. Ова поставка Кир Јање, трећа је најгледанија представа домаћих писаца на репертоару Народног позоришта током окупације (38 извођења). И први послератни Кир Јања обновљен је као премијера 3. Новембра 1945. (уз незнатне измене у глумачкој подели, исте сараднике).
Модеран приступ у режији и интерпретацији Кир Јање направио је Раша Плаовић. Прво као режисер поставке од 29. маја 1931, потом и у улози Кир Јање 28. марта 1956. Ново редитељско читање представљало је искорак у односу на традиционалне реалистичке инсценације. Уз подељене реакције јавности – подршку иновацијама и храборсти једних и критику која није имала разумевања за Плаовићев режијски експеримент.
Премијером Кир Јање 28. марта 1956. у режији Бранка Гавеле и Народно позориште придружило се обележавању стопедесетогодишњице од рођења и стогодишњице од смрти Јована Ст. Поповића. Кир Јања је био Раша Плаовић, по први пут у карактерно-комичној улози. И овога пута реч је о стилизованој реалистичкој режији са елементима иновације. Са овом представом Народно позориште учествовало је на новооснованом Стеријином позорју.
Премијера од 25. децембра 1992. у режији Егона Савина, трајањем од четврт века показала је колико је Кир Јања недостајао на сцени Народног позоришта. Глумачку поделу, сада већ историјску, чинили су: Предраг Ејдус (Кир Јања), Нада Блам (Јуца), Тамара Вучковић (Катица), Лепомир Ивковић (Мишић), Миленко Павлов (Кир Дима), Михајло Викторовић (Петар).
Предраг Ејдус најдуговечнији је Кир Јања у позоришној историји (од премијере до децмбра 2017. био је 235 пута у тој улози, колико је до сада било и извођења). Улога Кир Јање „обележила му је каријеру и живот“ и донелаСтеријину награду за глумачко остварење, 1993. Режисер Егон Савин рекао је да Кир Јања одолева наслагама времена: „јер је класично дело чврсте структуре које у себи има иронијски светоназор… Свима нам је до представе много стало, а сматрам је једном од својих најбољих режија“. Кир Јања настваља миленијумски „позоришни празник“ у узајамној привржености публике и глумаца.
„Несумњиво је једно: Кир Јања – један је од највећих карактера у нашој драмској књижевности и једна од највећих улога у нашем позоришту“; волели су га читаоци у XIX веку, данас га воли позоришна публика XXI века. Не знамо да ли би Стерија за представљања у Народном позоришту рекао да су „отлична“, али једна жеља му се испунила: „Радоваћу се ако дело ово кадро буде моје име и у позније векове с истим дејством, које сад производи, пренети и задржати…“.
ПОГЛЕДАЈТЕ СНИМАК ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ!