ПОГЛЕД У ПОЗОРИШТЕ ЈАПAНА - Музеј позоришне уметности Србије

Канон Мизуно – сопран

Ова интернационално позната и призната јапанска уметница захваљујући свом чистом и продорном гласу, наступа у опери, мјузиклима, јапанској традиционалној музици и савременој поп-музици.

Препозната као музички геније од стране професора Музичке академије у Токију, учи клавир од своје треће године. Од малена изучава и занат у светски познатој позоришној трупи „Такаразука“, јединственој по томе што све улоге тумаче искључиво жене. Ангажман у овој трупи јој је обезбедио статус звезде јапанског позоришта, а нарочито мјузикла.

Добитник је Награде „14. оперског бијенала Кине“ (2012), а следеће године кренула на прву турнеју по Европи, којом започиње њена међународна каријера. Следе нове турнеје од Мађарске, Србије и Румуније, па све до Енглеске и Холандије. Због маленог тела и невероватног гласа, медији је називају „певајућом порцеланском лутком из Јапана.

Свој глас често позајмљује ликовима у јапанским анимираним филмовима, а као филмска глумица дебитује 2016. у америчком остварењу „Шума“ (The Forest), који је сниман и у Србији.

Први пут сам имала прилику да посетим Србију 2015. године, на снимању холивудског филма „Шума“, које се одвијало и на Тари. Ту сам остала месец дана. Први утисци су били да је поприлично хладно, иако је било лето, и да је Тара толико лепа да сам пожелела ту да живим! Убрзо сам добила позив од београдског Фестивала јапанске културе, „Јапанизма“, и први пут наступила у Србији.

Тада сам се упознала и с Бором Мајданцем, познатим дечјим песником и композитором, иначе доктором историје, и одржала више наступа добротворне природе. Кроз те наступе сам схватила да је музика нешто што је једнако за све нас. Зажелела сам да музику из широког, непрегледног света донесем људима који нису у могућности да је чују, који немају где да је чују. Ако они не могу доћи на концерт – ја ћу донети концерт до њих, и уз то учинити што је више могуће добротворним радом.

После неколико наступа у Београду, почела сам да размишљам шта бих још од јапанске културе, осим музике, могла донети. Схватила сам да ту може помоћи моје школовање за историчара и искуство које сам стекла током неколико година када сам предавала историју деци у једној приватној школи у Јапану. Тако сам у оквиру „Јапанизма“ одржала радионицу јапанске калиграфије, а затим сам почела и са правим предавањима – „О позоришној трупи Такаразука“ (2016) и „О јапанском историјском периоду Едо“ (2017). Верујем да постоји много ствари везаних за Јапан које занимају српску публику и радо бих представила неке од њих.

Пропутовала сам до сада много земаља, али људи у Србији су били најљубазнији. Мислим да је Србија земља која, баш као и Јапан, није заборавила оно што је важно. Обе наше земље су мале у односу на суседе, и обе су прошле много мука покушавајући да се одбране. Што се тиче мог личног утиска, најлепше су ми српске реке и језера, и осетила сам да поред њих најлакше и најлепше пишем стихове за своје нове песме. Такође је изузетан доживљај ући у ваше цркве, манастире и друге верске објекте. Ипак, најјачи утисак на мене остављају раздрагана деца. Уживам кад се с њима дружим, причам или певам. Због њих на турнеју крећем мало раније, док не почне школски распуст.

Из ових, као и много других разлога, хтела бих да премостим ту раздаљину између Јапана и Србије, и донесем српској публици музику, у виду наступа, и културу, у виду предавања.

На својој турнеји 2018. године Србију обилазим од 27. маја до 12. јула. Са собом водим преводиоца и сниматеља. Бићу срећнија што више људи и градова будем у прилици да упознам.

Хајде заједно да уживамо у музици, и у Јапану!

Канон Мизуно

СРБИЈА У СРЦУ