О ФОНДУ
Фонд библиотеке Музеја обухвата 8.000 инвентарисаних монографских публикација и преко две стотине наслова периодике. Посебну целину чине заоставштине уметника Душана Ристића и Мишела Ковачевића, чије библиотеке броје нешто мање од 3.000 јединица.
Фонд је смештен по систему УДК и обухвата све тематске целине значајне за проучавање и бављење позоришном уметношћу (историја, теорија и позоришна критика, национална и инострана драмска књижевност, историја и теорија драме, књижевна критика, биографије истакнутих позоришних стваралаца, сценографија, костимографија, најзначајније енциклопедије и приручници из ових области).
Међу посебно вредна и раритетна издања библиотеке Музеја свакако спадају: Голдонијеве комедије из 1761. године, париско издање Расинових дела из 1769, дела Молијера штампана у Берлину 1788, корисна илустрована издања попут Гогољевог Ревизора из 1885. са фотографијама поставке Императорског московског малог театра, или издање Шекспирових комада из 1882. са илустрацијама сер Џона Гилберта, Видаковићеви, Хаџићеви и Радичевићеви преводи штампани средином 19. века, затим Доситејево “Собраније” из 1793, Трагедија “Смрт Уроша V ” Јована Рајића штампана у Будиму 1789, Видаковићева “Историја о прекрасном Јосифу” из 1805, дела Јоакима Вујића, Његоша, Стерије (“Путешетвије по Сербији” из 1828, “Крешталица” из 1814, “Лажни цар Шћепан мали” штампан 1851. у Трсту, “Светислав и Милева” 1827, “Милош Обилић” 1828), годишњаци, репертоари, извештаји, поменици од оснивања позоришта у Новом Саду, Београду и другим градовима Србије, комплети часописа “Позориште” од првог броја који је изашао 1871, “Бранково коло”, “Јавор”, “Стражилово”…
КАТАЛОЗИ
Аутоматизација библиотечког пословања у Музеју обављена је још почетком деведесетих година. Први тада уведени програмски пакет је био Библио, а истовремено је укинуто вођење лисних каталога. Од краја 2008. године Библиотека Музеја постала је чланица COBISS система (Кооперативни online библиографски систем и сервиси).
УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
С обзиром на веома скучен простор којим Музеј располаже и на непостојање било какве читаонице, решено је да Библиотека Музеја буде затвореног типа и да се третира као једна од музејских збирки. Изузетно се њоме могу користити универзитетски професори, студенти позоришних школа или спољни сарадници Музеја, а остаје нада да ће у будућности бити отворена и за ширу читалачку публику. Није дозвољено изношење позајмљених публикација ван Библиотеке, већ се позајмљена грађа може користити искључиво у просторијама Музеја.
Библиотечки фонд Музеја доступан је корисницима сваког радног дана од 10 до 14 часова.
Како бисте били сигурни да ћете доласком у Библиотеку бити брзо и ефикасно услужени, саветујемо да се писаним путем или путем телефона обратите запосленима који ће Вас обавестити о могућностима и условима Вашег истраживања у Библиотеци.
Начин коришћења библиотечке грађе, права и обавезе корисника библиотеке, дефинисани су Правилником о раду Библиотеке Музеја позоришне уметности Србије – установе културе од националног значаја (специјална библиотека).
О начину уређења фонда библиотеке можете прочитати у тексту Предметна класификација и систем предметних одредница у Библиотеци МПУС.
У наставку ћете пронаћи листу корисних линкова за приступ литератури о позоришту у пуном тексту.
Предлози наших корисника
КОНТАКТИРАЈТЕ БИБЛИОТЕКАРА
Катарина Поповић, дипломирани библиотекар