Хемеротеку Музеја позоришне уметности чини збирка новинских исечака из домаће штампе (дневника, недељника, месечника и сл. серијских публикација) који сведоче о позоришном животу на тлу Србије, од првих извођења до данас. Месечно у Хемеротеку пристигне око 250-350 нових исечака.
Први кораци ка Електронској хемеротеци направљени су у лето 2007. када је скенирано 20.000 позоришних критика београдских представа премијерно изведених од завршетка Првог светског рата до сезоне 2007/2008. Немало затим, покренули смо набавку новинских исечака, поред штампане и у електронској форми. Од 2010. већи део ове грађе је доступан onlineу оквиру Театрослова.
О развоју збирке, од 1951. до данас, сведоче чланци кустоса и сарадника МПУС:
Синиша Јанић: Елаборат о уређењу Хемеротеке, без датума
Рашко Јовановић: Предлог за сређивање Хемеротеке у МПУС, 1958.
Ксенија Шукуљевић Марковић: Колекција новинских исечака и позориште, 1985.
Ирина Стојковић Кикић: Развој Хемеротеке МПУС, 2013.
О ФОНДУ ХЕМЕРОТЕКЕ МПУС
Укупан фонд подељен је по хронолошком основу на три веће целине:
Хемеротека до 1918. године
Хемеротека од 1918. до 1944. године
Хемеротека од 1944. године
Хемеротека до 1918. године
Фонд чине копије најстаријих исечака објављених у периодичним публикацијама штампаним у Србији или у српским штампаријама у дијаспори (Бечу, Пешти) закључно са 1914. годином.
Копије чланака се чувају у фасциклама, сортиране према наслову изворне публикације по принципу „једна фасцикла – једна публикација“, а затим, унутар сваке фасцикле у хронолошком редоследу од најстаријег ка новијим датумима штампе.
Попис изворника с хронолошким одредницама доступан и на сајту Музеја на страници Чланци о позоришту до 1918. Kористи и као каталог овог дела збирке, мада је далеко уобичајеније да корисници претрагу грађе обављају по библиографијама критика које су објављене у штампаним позоришним репертоарима, углавном у издању Музеја.
Хемеротека од 1918. до 1944. године
Фонд чине оригинални новински исечци објављивани у домаћој штампи у периоду од 1918. до 1944. године. Исечци су разврстани по предметним одредницама и чувају се у ковертама по принципу „једна коверта – једна предметница“, а у оквиру једне коверте држи се хронолошки след објављивања, од најстаријег до најновијег издања. Ради лакше манипулације коверте су, у складу са обимом материјала и сродности тема, смештене у регистраторе:
Народно позориште у Београду – Драма, критике (1918-1944)
Позоришни живот у Београду изузев Народног позоришта (1918-1944)
Позоришни живот у Србији изузев Београда (1918-1944)
Позоришне школе (1918-1944)
Удружења глумаца (1918-1944)
Удружења драмских писаца (1918-1944)
Позоришно законодавство (1918-1944)
Позоришна публика (1918-1944)
Гостовања у Драми и гостовања Драме Народног позоришта у Београду (1918-1944)
Народно позориште у Београду – Опера, критике (1918-1944)
Народно позориште у Београду – Опера, личности (1918-1944)
Народно позориште у Београду – Опера, гостовања (1918-1944)
Народно позориште у Београду – Балет, критике (1918-1944)
Народно позориште у Београду – Балет, личности (1918-1944)
Народно позориште у Београду – Балет, гостовања (1918-1944)
Балети у операма (1918-1944)
Музички и балетски живот у Београду изузев Народног позоришта (1918-1944)
Личности (уметници који су стварали превасходно до 1944. године)
Сценографи и костимографи
У оквиру ових тема исечци се за још један степен даље разврставају по предметним пододредницама, тј. према уско дефинисаним тематским целинама. Најчешће коришћен део овог фонда јесу критике позоришних представа Народног позоришта у Београду (Драма, Опера, Балет). Оне су издвојене као засебна целина и сортиране уазбучено по насловима позоришних представа, а потом и датумима премијерних извођења.
Као и за претходни, попис предметница за период између два светска рата се користи као каталог, а доступан је и на сајту Музеја на страни Хемеротека до 1944. године. Критике Драме београдског Народног позоришта из овог дела фонда Хемеротеке доступне су и у електронској форми, на сајту Народне библиотеке Србије – као прва online збирка МПУС. Попис наслова дела за која су сачуване премијерне критике доступан је на сајту Музеја у одвојеним листама за драмске, оперске и балетске представе.
Хемеротека од 1944. године
Фонд чине оригинални новински исечци објављивани у домаћој штампи у периоду од 1944. године до данас. Током непуне декаде непосредно по окончању Другог светског рата, исечци су прикупљани на исти начин као што је формиран фонд до 1944. године. Почев од 1953. грађа се прикупља систематично и плански у сарадњи с Press Clipping службом. (Куриозитет је да Музеј с истом фирмом на овом послу сарађује непрекидно од 1953. године.) У практичном смислу то значи да је избор чланака који су увршћени у фонд далеко већи, а евентуални пропусти и превиди који су код накнадног прикупљања чланака за претходне периоде били очекивани, овде су сведени на минимум. Читачи и секачи су већ тада обављали тријажу и припрему чланака на дневном нивоу. Исечци се лепе на хартију А4 формата с логотипом фирме и једном месечно достављају Музеју.
Све до распада СФРЈ у Музеју су прикупљани чланци који се односе на позоришно стваралаштво на територији целе тадашње државе. Слабљење мреже дистрибуционих канала периодике пред избијање оружаних сукоба почетком деведесетих година двадесетог века, а потом ратови у Словенији, Хрватској и Босни и вишегодишњи прекид културних веза међу новонасталим државама, довели су до прекида ове праксе. За кратко време постојања држава под називом Савезна Република Југославија и Србија и Црна Гора, новински исечци су прибављани из периодике штампане на тој територији. Следећи више логички и језички импулс него геополитичко стање на Балкану, данас прикупљамо чланке који се објављују у Србији, Републици Српској и Црној Гори.
Чланци прикупљени на овај начин закључно са 2008. годином разврставани су у Музеју опет по предметним одредницама, а по потреби и по додатним тематским, географским или формалним пододредницама:
Личности
Београдска позоришта – критике
Београдска позоришта – општи чланци
Позоришта у унутрашњости
Позоришни живот у Црној Гори
Позоришни живот у Републици Српској
Позоришни живот у бившим републикама СФРЈ (EX YU)
Фестивали
Аматерска позоришта
Србија – полупрофесионална позоришта
Професионална позоришта националних мањина
Гостовања уметника из Србије у свету
Гостовања иностраних уметника у Србији
Удружења, скупови, конгреси и изложбе о позоришту
Публикације
Радио, телевизија и филм
Позоришне школе
Позоришни живот у Београду – Разно
Позоришни живот у унутрашњости – Разно
Вести из света
Музеј позоришне уметности Србије
Критике београдских представа писане после 1944. чувају се у ковертама, разврстане по принципу „један коверат – једна представа“, сложене хронолошки од најранијег до последњег датума премијере). За свако позориште направљене су заштитне кутије у које се одлажу ове коверте. За претрагу се најчешће користе већ поменуте библиографије објављене у штампаним репертоарима. Попис одредница налази се на сајту Музеја, а добар део овог фонда је корисницима доступан и у електронској форми.
Општи чланци о београдским позориштима, сви исечци који се односе на позоришта из унутрашњости, фестивале, догађаје, школе, публикације итд. чувају се у регистраторима (разврстани по принципу „једна одредница – један регистратор“). Попис одредница доступан је и на сајту Музеја на страни Хемеротека од 1944. године (општи чланци о позоришту, критике београдских премијера).
Чланци који се односе на живот и рад појединачних личности после 1944. године чувају се у ковертама (разврстани по принципу „једна коверта – једна личност“, у уазбученом низу по именским одредницама и хронолошки сортирани по датуму објављивања у оквиру грађе о једној личности). Попис одредница доступан је и на сајту Музеја на страници Хемеротека од 1944. године – Личности. У истом прилогу налазе се и додатни пописи личности о којима се чува грађа у оквиру других музејских збирки (по принципу „једна личност-један коверат“), а да међу тим материјалима врло често има и новинских исечака.
Посебно су атрактивни албуми с новинским исечцима које су појединци, неретко сами уметници или чланови њихових породица, прикупљали током низа година, а данас се чувају у оквиру заоставштина.
За разлику од остатка новинских исечака из фонда Музеја који су сви физички груписани и смештени у оквиру Хемеротеке, ови албуми (и слично сабрани исечци) чувају се са остатком разнородне грађе у оквиру заоставштина појединачних личности. Међу најзначајнијима налазе се заоставштине Бране Цветковића, Добрице Милутиновића, Миливоја Живановића, Љубише Јовановића, брачног пара Милоша и Марије Цветић, Нине Кирсанове…