ПРОГРАМИ И ПЛАКАТИ

Позоришном плакату су претходили добошари који су усмено најављивали догађај. Потом су плакати писани и украшавани руком, да би се коначно појавили штампани какве данас познајемо – ликовни (најавног, рекламног типа) и информативни плакати са детаљном поделом свих учесника представе. Музејска збирка је богата плакатима позоришних представа пре и после професионализације као вредним историјским, театролошким сведочанствима и друштвеним документима. Разноврсност збирке плаката (дилетанти, путујућа позоришта, разне школске и аматерске сцене, професионална позоришта и др.) сведочи о развоју ликовности, променама садржаја, политичким обележјима која су морала бити истакнута. Тако се у оквиру театролошких истраживања може реконструисати и друштвена слика одређене епохе. Плакат истакнут на јавном месту (позоришне огласне табле и билборди) комуницира са публиком информативно и графички. Као пратећи информативни елеменат позоришне представе он је сложено дело више аутора (аутор-дизајнер, пропагандиста, писац текста, типограф, штампар) и данас се сматра, због своје ликовности, појединачном граном ликовне уметности. Аутор плаката мора да буде упознат са текстом (садржај, жанр, род), концепцијом редитеља, глумом, атмосфером комада, али и публиком којој је представа намењена. У перцепцији публике плакат испољава своју двоструку природу – садржај и естетику, а додир са јавношћу одређује његобу судбину више него других уметничких дела.

Временом је, уз најавни и информативни плакат, обавезан садржај сваке премијере постао позоришни програм. Хетерогеност публике захтева од концепције позоришног програма да буде језички и стилски прилагођен и да има јасан и потребан информативни садржај. Програм може да садржи и занимљиве и корисне податке који касније могу помоћи у реконструкцији: историјат позоришта, опис радне атмосфере, шему и распоред седишта, цене улазница и повластица, радно време благајне, платне могућности и сл. Временом позоришни програм постаје подсетник, успомена, део прошлости за гледаоца, а изван позоришне зграде добија улогу позивнице намењене будућим гледаоцима. За истраживаче позоришне историје програм представља богато извориште о премијери.

Данас свака позоришна кућа, културни центар, фестивал или манифестација, као и појединачна позоришна продукција означени су својим плакатом, програмом, улазницом, каталогом, огласом у новинама, као посебним знаком, а што сасвим одговара сензибилитету савременог гледаоца.

Збирка позоришних плаката и програма подељена је хронолошки на два периода – од појаве првог нашег позоришног плаката до 1944. године, и од 1944. до данас. У оквиру ове две целине издвајају се различите теме: београдска позоришта (драма, опера, балет), позоришта у унутрашњости (драма, опера, балет), концерти, фестивали, јубилеји, изложбе, гостовања, позоришта пре Другог светског рата, раритети, програми иностраних позоришта. За претрагу фонда користе се одговарајући индекси, спискови.