Жеља и намера да се оснује Музеј позоришне уметности Србије потекле су од Бранислава Нушића давне 1901. године. Током прве половине двадесетог века било је неколико покушаја који нису спроведени у дело. Музеј је основан 28. новембра 1950. године Уредбом Министарства за науку и културу ФНР Србије. Полазну основу за грађење фонда Музеја позоришне уметности Србије чинила је најразличитија грађа значајна за национално позориште, систематски прикупљана од 1948.године, поводом припремања прве послератне изложбе о позоришту тадашње Југославије. Прве просторије Музеј добија 1951. године на мансарди зграде Музеја примењених уметности. Септембра 1952. године пресељава се у адаптирану кућу угледног трговца Милоја Божића у Господар Јевремовој улици 19, где се налази и данас.Тада су се стекли услови за формирање музејских збирки : Позоришне фотографије, Програми и плакати, Архива, Ликовни и меморијални предмети, Аудио и видео записи Фонд заоставштина, Специјална библиотека, Хемеротека.
Позоришну уметност карактерише тренутност, пролазност. Позоришна представа, , траје само један ограничени временски период, а након тога у физичком смислу нестаје. Наставља да живи само у успомени и размишљању оних који су јој присуствовали. Стога је неопходно очување оних компоненти, делова театарског чина који би и након спуштања завесе сачували веродостојне трагове и слику о виђеном уметничком делу.
Музејски фонд, тематски и хронолошки систематизован кроз збирке, настоји да обухвати све предмете значајне за театролошка истраживања и проучавање класичне драмске, оперске и балетске уметности као и нових мултимедијалних сценских форми. Чине га, историјска грађа и документација која се односи како на институције, тако и на биографије појединих позоришних стваралаца. Тежимо да на једном месту сакупимо, чувамо и прикажемо што више елемената неопходних за реконструкцију неког минулог позоришног чина, од рукописа драме и података о њеном настанку, преко редитељских књига и бележака које сведоче о позоришној представе, све до фотографија, а касније и аудио и видео записа извођења, различитог пропратног материјала штампаног уз представе, критика и других извода из штампе, сведочанстава извођача, њихових савременика и потоњих истраживача. Поред података о професионалном раду, у Музеју се налазе и подаци о приватном животу уметника. Драгоцене преписке, фотографије, школска сведочанства и бројни лични предмети помажу нам да комплетирамо слику о одређеним епохама, односно о институцијама и људима који су у њима живели и радили.
Крајем шездесетих година стална музејска поставка је укинута, уведен је систем тематских изложби. Оне представљају уже тематске целине: живот и рад неког позоришног уметника, историјски приказ развоја неке позоришне институције, основна обележја неке епохе и слично. Музеј с овим изложбама гостује у земљи и региону, најчешће у позориштима, домовима културе или у оквиру програма театарских фестивала. Сваку изложбу прати одговарајући каталог.
Поред изложбене и издавачке делатности, у Музеју позоришне уметности Србије организују се сусрети са значајним позоришним ствараоцима , округли столови позоришних критичара, концерти класичне музике, промоције стручне литературе, представе камерног театра, прославе празника, јубилеја.
