Ponedeljak, 15. decembar 1997. u 19:00 sati
autor izložbe i kataloga Olga Marković, viši kustos
Govore
Olivera Marković
Ksenija Jovanović
Ružica Sokić
Branko Pleša
Muharem Pervić
Slobodan Stojanović
Radomir Putnik
Aleksandar Popović pojavio se u našoj dramskoj literaturi i na pozorišnim scenama početkom šezdesetih godina kao autohtona, osobena, „najzanimljivija, najšarmantnija, najoriginalnija figura našeg savremenog teatra“. „Šiknuo“ je naglo, kako je govorio Zoran Gavrilović, reklo bi se za tren – mada u stvari nije bilo tako – zasipao ovu književnost i publiku vatrometom reči i vrteškom burleske skoro četiri decenije i do poslednjeg svoga daha, kao i sve veliko i književnosti, ploveći protiv struje i opirući se konformizmz lažne avangarde, zapravo „briljantno“ produžavao onu „magistralnu“ liniju srpske komediografije koja je od Sterije i Trifkovića, preko Nušića, bitno uticala ne samo na literarne, već i na opšte duhovne prilike, na pozorište, glumce, reditelje, usmeravajući ukus, raspoloženje i teatarsko mišljenje uopšte.
OLGA MARKOVIĆ, viši kustos