Ponedeljak, 27. decembar 1999. u 19:00 sati
autor izložbe i kataloga Mirjana Odavić, kustos
Učestvuju
Kapitalina Erić
Cisana Murusidze
Bora Grigorović
Bratislav Petković
Izložbu otvara
Miodrag Đukić
Priča o životnom putu i umetničkom razvoju slikara i scenografa Eriha Dekera zaista deluje kao da je uzeta iz literature, puna neočeki- vanih zapleta i raspleta i po malo uplitanja „prsta“ sudbine. Izuzetno talentovan, iznad svega skroman, poeta u slikarstvu, umetnik uzbudljivih rešenja, od kad pamti zna da je crtao i da ga ta zlatna linija crteža prati kroz ceo život, povezujući njegovo detinjstvo, školovanje, vojevanje, zarobljeništvo, kao i pozorišno i likovno stvaralaštvo.
Beograđanin po sopstvenom opredeljenju, a Švaba po rođenju, Erih Deker, rođen je 10. maja 1920. godine u Lajpcigu, nemačkom trgovačkom i industrijskom centru i poznatom tradicionalnom središtu nemačke izdavačke delatnosti. Deker za sebe kaže da je „mućkalica“, jer otac Erih mu je poreklom sa severa Evrope, tačnije iz Holandije, a majka Paula iz Mađarske. Roditelji su svoju ljubav i naklonost prema pozorištu i umet- nosti uopšte, nesebično preneli i na svoje troje dece, Eriha, Gerharta i Zigrid.3
Sa četrnaest godina Erih mlađi upisuje Zanatsku školu za primenjene umetnosti, u svom rodnom mestu, gde prve dve godine (od Uskrsa 1934. do Uskrsa 1936) sluša nastavu na odseku grafike, da bi ga otac 1936. godine prebacio na stručno odeljenje za scenografiju. Nastava za scenografa obuhvatala je: A) planiranje (tlocrt, praktikable), projektovanje scena, izradu scenskih maketa u dimenzijama 1:100 do 1:20, tehniku (patos pozor- nice, gornja i donja mašinerija), crtanje i projektovanje figurina, ka- širanje (predmeta, figura), nauku o bojama za transparente i odnosnu psihologiju, praktično slikanje sastavnih delova za nameštanje dekora, kulisa i prospekata; B) projektovanje reklamnih sredstava, crtanje slova, reklamnu psihologiju i pod V) nauku o stilovima, istoriju umetnosti, studijsko crtanje, kao i poznavanje zakona, knjigovodstva i trgovačkog poslovanja.
Po završetku školovanja i sticanja diplome za zvanje scenografa i reklamnog grafičara, Dekera je čekao volonterski rad, jer razvojni put do scenografa podrazumevao je praktični rad slikara izvođača u nekom manjem pozorištu, gde se na licu mesta učilo šta su to četke, kulise i kako se one oslikavaju. Tako, na preporuku Škole, aprila 1939. godine, Deker se zapošljava kao slikar – izvođač u slikarnici Zemaljskog pozo- rišta u Altenburgu, malom mestu blizu Lajpciga, sa razvijenim kul- turnim i pozorišnim životom. Pokazavši talenat i interesovanje za teatar, glavni scenograf Horst Hiler, maja 1940. godine, vodi ga sa sobom u pozorište u Karlovim Varima, gde napreduje u prvog slikara Nažalost, Dekerov boravak, kao i karijeru u Karlovim Varima nasilno prekida mobilizacija.
MIRJANA ODAVIĆ, kustos