Понедељак, 14. мај 2001. у 19:00 сати
аутор изложбе и каталога Олга Марковић, кустос саветник
Учествују
др Олга Милановић
др Петар Волк
Целог свог животног и радног века Миомиор Денић је следио своје плодно уметничко схватање представе као колективног уметничког чина: почев од писца, преко редитеља, глумаца, костимографа, електричара и свих сарадника на представи – Денић је као сценограф осећао као стваралачку целину, којој се, ипак, ношен својим особеним сценогрфским рукописом, доследном уметничком физионијом и снагом свог талента није потчињавао, већ је тежећи за узајамним складом и садејством, понекад, можда несвесно, и превазилазио – и надживео.
Радио је и створио неколико људи заједно, не само зато што је његов стваралачки век трајао преко шест деценија, већ и зато што је био човек бескрајног ентузијазма, страсне преданости послу, по својим схватањима често млађи од својих ученика, увек са погледом у будућност, ка новим, истраживачком. Поводом једне од својих ретроспективних изложби Денић у својој вечитој тежњи за променом и иновацијом у једном тренутку новог стваралачког надахнућа иде још даље и вели: „Желео бих да мењам своје скице“.
У Народно позориште у Београду ушао је средином четврте деценије сада већ прлошлог двадесетог века, нашавши се у друштву великих мајстора какви су били Јован Бијелић, Владимир Жедрински, Станислав Беложански, Ананије Вербицки, Милош Бабић Јовановић и други, када је београдска сценографска школа већ имала јасне контуре у оквиру модерних европских струјања, увелико се ослободивши академизиране варијанте руске школе са почетка века. Као и највећи број српских сценографа овога доба и Миомир Денић је започео свој пут ка театру са сликарских позорица.
ОЛГА МАРКОВИЋ, кустос саветник