Ponedeljak, 14. maj 2001. u 19:00 sati
autor izložbe i kataloga Olga Marković, kustos savetnik
Učestvuju
dr Olga Milanović
dr Petar Volk
Celog svog životnog i radnog veka Miomior Denić je sledio svoje plodno umetničko shvatanje predstave kao kolektivnog umetničkog čina: počev od pisca, preko reditelja, glumaca, kostimografa, električara i svih saradnika na predstavi – Denić je kao scenograf osećao kao stvaralačku celinu, kojoj se, ipak, nošen svojim osobenim scenogrfskim rukopisom, doslednom umetničkom fizionijom i snagom svog talenta nije potčinjavao, već je težeći za uzajamnim skladom i sadejstvom, ponekad, možda nesvesno, i prevazilazio – i nadživeo.
Radio je i stvorio nekoliko ljudi zajedno, ne samo zato što je njegov stvaralački vek trajao preko šest decenija, već i zato što je bio čovek beskrajnog entuzijazma, strasne predanosti poslu, po svojim shvatanjima često mlađi od svojih učenika, uvek sa pogledom u budućnost, ka novim, istraživačkom. Povodom jedne od svojih retrospektivnih izložbi Denić u svojoj večitoj težnji za promenom i inovacijom u jednom trenutku novog stvaralačkog nadahnuća ide još dalje i veli: „Želeo bih da menjam svoje skice“.
U Narodno pozorište u Beogradu ušao je sredinom četvrte decenije sada već prlošlog dvadesetog veka, našavši se u društvu velikih majstora kakvi su bili Jovan Bijelić, Vladimir Žedrinski, Stanislav Beložanski, Ananije Verbicki, Miloš Babić Jovanović i drugi, kada je beogradska scenografska škola već imala jasne konture u okviru modernih evropskih strujanja, uveliko se oslobodivši akademizirane varijante ruske škole sa početka veka. Kao i najveći broj srpskih scenografa ovoga doba i Miomir Denić je započeo svoj put ka teatru sa slikarskih pozorica.
OLGA MARKOVIĆ, kustos savetnik