Понедељак, 2. април 2007. у 19:00 сати
аутор изложбе и каталога Мирјана Одавић, виши кустос
Учествују
Бранко Милићевић Коцкица
Хор пужићи
и аутор изложбе
Изложбу отвара
Тања Алексић Петерник
Поздравна реч
Ксенија Радуловић
Прича о једном од најпопуларнијих дечијих театара на нашим просторима, Позориштанцету ‘Пуж’, ево, траје пуних тридесет година. Њено приповедање започели су, крајем седамдесетих година прошлог века, Бранко Милићевић Коцкица и Слободанка Цаца Алексић. Својим истрајним и професионалним радом учинили су да оно данас представља незаобилазну установу културе без које је готово немогуће замислити одрастање и васпитавање младих генерација.
Ово професионално репертоарско позориште за децу имало је два периода у свом развоју. Први обухвата време од 1977. до 1987, када се звало Путујуће позориштанце ‘Пуж’, и када су гостовали у скоро хиљаду и две стотине градова, играјући у школама, домовима културе, спортским халама, око хиљаду и пет стотина представа. Представе су биле мобилне, прилагођаване минималним сценским условима, са једноставним и скромним декором, без светлосних ефеката, али са одличном глумом и добрим озвучењем. Из тог времена датирају представе као што су Бранков урнебес, Џиновска торта и Шашави квиз, које се и данас налазе на репертоару ‘Пужића’.
После десет година путовања, лутања, тражења, Позориштанце ‘Пуж’ најзад је добило свој кров над главом у улици Божидар Аџија, број 21, те избацује из свог имена оно Путујуће (мада у госте иде врло радо!). Сталан простор, иако минијатуран, омогућио им је напредак у квалитету представа, нове “могућности измаштавања“, бољу и богатију опрему представе, стварање фундуса за раскошнији декор и костим.
На репертоару су се нашле три врсте представа: музичке, за оне најмлађе (са дечијим хором: Али Бранко и 40 пужића, Лептирићу шаренићу, Коцкица …), драмске, углавном бајке у модернизованом облику, намењене мало старијима и са којима наступају на разним фестивалима (Јулија и Ромео, Пинокио, Ивица и Марица, Неваљала принцеза и друге), и контакт представе, са доста приче, шале и игре, то јест “комади који у основи имају директну комуникацију са гледаоцима“.
Највећи број представа написао је Бранко Милићевић, придржавајући се неких својих правила, а Слободанка Алексић је највећи број њих режирала. Заједно, строго воде рачуна да и одраслима, то јест родитељима буде забавно (што се велики број нас и уверио), јер дете са “родитељем наставља причу о представи и кад се врати кући, и у томе је њено продужено дејство“.
Позориштанце ‘Пуж’ је 29. априла 1998, постало “градско дете“, то јест од трајне радне заједнице је прерасло у градско позориште за децу, чији је оснивач Скупштина града Београда.
Иако са малим бројем стално запослених, Позориштанце ‘Пуж’ постало је, на далеко, познато по добрим представама, у којима гостују водећа имена нашег глумачког света, попут Петра Краља, Светлане Бојковић, Секе Сабљић, Бранислава Зеремског, Данице Максимовић и многих других.
Бранко Милићевић Коцкица и Слободанка Цаца Алексић су успели да створе право позориште, где деца и њихови родитељи долазе да виде лепу представу, са добром сценографијом, лепим костимима, добром музиком и још бољом глумом. Створили су театар који је саздан по мери деце, према њиховим жељама и интересовањима, задовољавајући њихове потребе за игром, али и урођену радозналост. Од представа са једним глумцем, које Милићевић назива “моногаламама“ до представа са десет и више извођача, све је у њима подређено његовој висости – малом гледаоцу. У њима нема суровости, негативни ликови се на крају увек покају, доживљавајући тако унутрашњи преображај и постају добри, и увек постоји једна васпитна нота, јер без тога Позориштанце ‘Пуж’ би изгубило своју основну намену.
Да су добри, а можда и најбољи показују нам многобројна признања и награде које су заслужено добили на разним фестивалима позоришта за децу, све учесталије позоришне критике, али и увек пуна сала, ма где играли – јер “Пуж“ остаје оаза за вежбање доброте и радости небројених врста!“
МИРЈАНА ОДАВИЋ, виши кустос
