Петак, 14. децембар 2007. у 19:00 сати
аутор изложбе и каталога Олга Марковић, музејски саветник
ЖАРКО ЦВЕЈИЋ
(Баноштар, 1907 – Београд,1994)
Жарко Цвејић, популарни београдски бас, убраја се међу најбоље и најпознатије српске певаче. Пореклом из дома у којем се музика гајила и ценила, изузетно музички обдарен (апсолутни слух, феноменална меморија, префињена музикалност), Жарко Цвејић је привукао пажњу стручњака већ 1925, приликом аудиције за Академски хор „Обилић“ под руководством диригента Ловра Матачића. У двадесет другој години постаје солиста Београдске опере, у којој је успешно наступао цео свој уметнички век. Дипломирао је славистику и књижевност, а музику је учио код знаменитог певача Светозара Писаревића и мајсторског корепетитора Александра Руча.
Певајући све басовске улоге из богатог репертоара београдске опере, Жарко Цвејић је своје огромно знање, јединствено раскошни и леп глас, изузетни таленат, сампрегорни стваралачки занос и огромну радну енергију уградио у Београдску оперу и био понат, цењен и вољен код свих. Његов репертоар обухватао је све значајне, велике и тешке улоге писане за баса, и у италијанским, и у француским, немачким, словенским и југословенским операма. Рамфис, Гвардијан, Краљ Филип, Дулкамара, Дон Базилио, Мефисто, Лотарио, санчо Панса, Фигаро, Лепорело, Сарастро, Роко, Даланд, Каспар, Кецал, Пимен, Борис Годунов, Досифеј, Кнез Ховански, Варлаам, Кончак, Галицки, , Иван Сусањин, Хаџи Тома, Кнез Иво Црнојевић, су улоге које су у интерпретацији Жарка Цвејића, остале трајно у сећању посетилаца Београдске опере. „Такав разнолики репертоар личности, карактера, типова и судбина, могао је оживети само певач, који је поред изванредног гласовног материјала, великог обима снаге и продорности, располагао темењно постављеном вокалном техником и умео да оствари виртуозно певани и дикцијски кристално јасни парландо комичних партија, да изванредно музикално и са осећањем сливености певане фразе стилизује широко и топло распеване мелодијске линије италијанског белканта, да пластично донесе мелодику која резултира из мелодијских флексија говорне речи код Мусоргског и Коњовића, да буде драмски снажан и звучно продоран, али и да свој волуминозни бас претвори у меки лирски баритон са обимном скалом динамичког нијансирања, и глумац са великим могућностима трансформирања и уживљавања у психолошку суштину интерпретираних улога“. (Б. Драгутиновић)
Жарко Цвејић је био и изванредан тумач соло песама на концертном подијуму. Као један од најбољих тумача класичног лида код нас, стекао је нарочите заслуге интерпретацијом Шуберта, Шумана, Мусоргског, Чајковског и песама српских композитора. Његов изузетни глас одушевљавао је пленио слушаоце на многобројним извођењима великих ораторијумских дела (Моцартов и Вердијем Реквијем, Бетовенова IX симфонија и Миса солемнис, Хајднова „Годишња доба“). За познату грамофонску кућу Decca снимио је неколико улога из руског репертоара. Његов глас и његове креације на многим иностраним оперским сценама задивили су љубитеље и стручњаке.
Жарко Цвејић је важио и за једног од најбољих онтерпретатора наше духовне музике, коју је неговао са посебним афинитетом и изузетним знањем. Можда најбоље о изузетности Жарка Цвејића говори податак, да је Фјодор Шаљапин, прилоком гостовања у Београду 1935, после представе тражио да га млади бас прати на великој турнеји.
ОЛГА МАРКОВИЋ, музејски саветник
Улаз слободан. Добро дошли!
