Petak, 14. decembar 2007. u 19:00 sati
autor izložbe i kataloga Olga Marković, muzejski savetnik
ŽARKO CVEJIĆ
(Banoštar, 1907 – Beograd,1994)
Žarko Cvejić, popularni beogradski bas, ubraja se među najbolje i najpoznatije srpske pevače. Poreklom iz doma u kojem se muzika gajila i cenila, izuzetno muzički obdaren (apsolutni sluh, fenomenalna memorija, prefinjena muzikalnost), Žarko Cvejić je privukao pažnju stručnjaka već 1925, prilikom audicije za Akademski hor „Obilić“ pod rukovodstvom dirigenta Lovra Matačića. U dvadeset drugoj godini postaje solista Beogradske opere, u kojoj je uspešno nastupao ceo svoj umetnički vek. Diplomirao je slavistiku i književnost, a muziku je učio kod znamenitog pevača Svetozara Pisarevića i majstorskog korepetitora Aleksandra Ruča.
Pevajući sve basovske uloge iz bogatog repertoara beogradske opere, Žarko Cvejić je svoje ogromno znanje, jedinstveno raskošni i lep glas, izuzetni talenat, sampregorni stvaralački zanos i ogromnu radnu energiju ugradio u Beogradsku operu i bio ponat, cenjen i voljen kod svih. Njegov repertoar obuhvatao je sve značajne, velike i teške uloge pisane za basa, i u italijanskim, i u francuskim, nemačkim, slovenskim i jugoslovenskim operama. Ramfis, Gvardijan, Kralj Filip, Dulkamara, Don Bazilio, Mefisto, Lotario, sančo Pansa, Figaro, Leporelo, Sarastro, Roko, Daland, Kaspar, Kecal, Pimen, Boris Godunov, Dosifej, Knez Hovanski, Varlaam, Končak, Galicki, , Ivan Susanjin, Hadži Toma, Knez Ivo Crnojević, su uloge koje su u interpretaciji Žarka Cvejića, ostale trajno u sećanju posetilaca Beogradske opere. „Takav raznoliki repertoar ličnosti, karaktera, tipova i sudbina, mogao je oživeti samo pevač, koji je pored izvanrednog glasovnog materijala, velikog obima snage i prodornosti, raspolagao temenjno postavljenom vokalnom tehnikom i umeo da ostvari virtuozno pevani i dikcijski kristalno jasni parlando komičnih partija, da izvanredno muzikalno i sa osećanjem slivenosti pevane fraze stilizuje široko i toplo raspevane melodijske linije italijanskog belkanta, da plastično donese melodiku koja rezultira iz melodijskih fleksija govorne reči kod Musorgskog i Konjovića, da bude dramski snažan i zvučno prodoran, ali i da svoj voluminozni bas pretvori u meki lirski bariton sa obimnom skalom dinamičkog nijansiranja, i glumac sa velikim mogućnostima transformiranja i uživljavanja u psihološku suštinu interpretiranih uloga“. (B. Dragutinović)
Žarko Cvejić je bio i izvanredan tumač solo pesama na koncertnom podijumu. Kao jedan od najboljih tumača klasičnog lida kod nas, stekao je naročite zasluge interpretacijom Šuberta, Šumana, Musorgskog, Čajkovskog i pesama srpskih kompozitora. Njegov izuzetni glas oduševljavao je plenio slušaoce na mnogobrojnim izvođenjima velikih oratorijumskih dela (Mocartov i Verdijem Rekvijem, Betovenova IX simfonija i Misa solemnis, Hajdnova „Godišnja doba“). Za poznatu gramofonsku kuću Decca snimio je nekoliko uloga iz ruskog repertoara. Njegov glas i njegove kreacije na mnogim inostranim operskim scenama zadivili su ljubitelje i stručnjake.
Žarko Cvejić je važio i za jednog od najboljih onterpretatora naše duhovne muzike, koju je negovao sa posebnim afinitetom i izuzetnim znanjem. Možda najbolje o izuzetnosti Žarka Cvejića govori podatak, da je Fjodor Šaljapin, prilokom gostovanja u Beogradu 1935, posle predstave tražio da ga mladi bas prati na velikoj turneji.
OLGA MARKOVIĆ, muzejski savetnik
Ulaz slobodan. Dobro došli!
