Уторак, 21. октобар 2008. у 19:00 сати
аутор изложбе и каталога Мирјана Одавић, виши кустос
Учествују
Тамара Милетић
Весна Чипчић
Уводна реч:
Ксенија Радуловић
Легенда београдског и српског глумишта, првакиња Позоришта на Црвеном Крсту, ветеран оданости, Татјана Лукјанова, својим уметничким ангажманом, дугим преко шест деценија, оставила је неизбрисив траг у историји српског театра, нарочито Београдског драмског позоришта, коме је посветила цео свој живот.
Многи је памте као „глумицу балетског хода и дечијег гласа у коме су могући и Бекет и Агата Кристи и баке и удварачице и дечаци и лисице.“ Остварила је читаву галерију разноврсних и упечатљивих ликова, играјући са подједнаким одушевљењем и главне и епизодне улоге, прихватајући све што јој се понуди из некаквог осећања дисциплине и етике позоришта. Њен глумачки израз одликовао се непосредношћу и „природношћу у нијансованом оваплоћивању сложених и често психолошки контрадикторних стања.“
Прославила се карактерним и лирско – драмским улогама, а и у области комедије пружила је завидан ниво. По уметничкој снази и људској топлини посебно се памти њена величанствена Мод у Харолд и Мод, као и њене улоге у савременим америчким драмама (Стаклена менажерија, Поглед са моста, Силазак Орфеја, Лов на вештице …), али и у делима Крлеже (У агонији), Чехова (Вишњев сад), Брехта (Добри човек из Сечуана), Хинга (Бертино благо), Хсјунга (Госпођа Бисерна Река), Пекића (Буђење вампира), Бекета (Срећни дани), Поповића (Утва птица златокрила) и других.
Татјана Лукјанова је била поуздан и драгоцен сарадник колегама на сцени и омиљена глумица редитеља свих генерација. Много их је прошло кроз њен уметнички живот. Од Марка Фотеза, Предрага Динуловића, Соје Јовановић, Миње Дедића, преко Небојше Комадине, Александра Огњановића, до Паола Мађелија, Дејана Мијача, Миленка Маричића, Димитрија Јовановића, Кокана Младеновића и других.
Током своје дуге уметничке каријере је остварила многобројне „велике“ и „мале“ улоге, како у позоришту, тако и на телевизији, радију и филму. За своја остварења награђена је низом вредних награда и признања, међу којима су и Орден заслуга за народ са сребрном звездом (1973), Награда Удружења драмских уметника СР Србије (1981), Октобарска награда града Београда (1982), Награда „Шјора Мафалда“ (1986), Златана мимоза (2000), „Зоранов брк“ (2000) и друге.
Београдско драмско позориште је после њене смрти, 2003. године, као још један вид пажње према својој „икони“, награду за најбоље уметничко остварење назвало Гран при „Татјана Лукјанова“. Ово признање додељује се сваке године, на дан позоришта 20. фебруара.
МИРЈАНА ОДАВИЋ,виши кустос
