Понедељак, 15. децембар 1997. у 19:00 сати
аутор изложбе и каталога Олга Марковић, виши кустос
Говоре
Оливера Марковић
Ксенија Јовановић
Ружица Сокић
Бранко Плеша
Мухарем Первић
Слободан Стојановић
Радомир Путник
Александар Поповић појавио се у нашој драмској литератури и на позоришним сценама почетком шездесетих година као аутохтона, особена, „најзанимљивија, најшармантнија, најоригиналнија фигура нашег савременог театра“. „Шикнуо“ је нагло, како је говорио Зоран Гавриловић, рекло би се за трен – мада у ствари није било тако – засипао ову књижевност и публику ватрометом речи и вртешком бурлеске скоро четири деценије и до последњег свога даха, као и све велико и књижевности, пловећи против струје и опирући се конформизмз лажне авангарде, заправо „бриљантно“ продужавао ону „магистралну“ линију српске комедиографије која је од Стерије и Трифковића, преко Нушића, битно утицала не само на литерарне, већ и на опште духовне прилике, на позориште, глумце, редитеље, усмеравајући укус, расположење и театарско мишљење уопште.
ОЛГА МАРКОВИЋ, виши кустос