Понедељак, 27. децембар 1999. у 19:00 сати
аутор изложбе и каталога Мирјана Одавић, кустос
Учествују
Капиталина Ерић
Цисана Мурусидзе
Бора Григоровић
Братислав Петковић
Изложбу отвара
Миодраг Ђукић
Прича о животном путу и уметничком развоју сликара и сценографа Ериха Декера заиста делује као да је узета из литературе, пуна неочеки- ваних заплета и расплета и по мало уплитања „прста“ судбине. Изузетно талентован, изнад свега скроман, поета у сликарству, уметник узбудљивих решења, од кад памти зна да је цртао и да га та златна линија цртежа прати кроз цео живот, повезујући његово детињство, школовање, војевање, заробљеништво, као и позоришно и ликовно стваралаштво.
Београђанин по сопственом опредељењу, а Шваба по рођењу, Ерих Декер, рођен је 10. маја 1920. године у Лајпцигу, немачком трговачком и индустријском центру и познатом традиционалном средишту немачке издавачке делатности. Декер за себе каже да је „мућкалица“, јер отац Ерих му је пореклом са севера Европе, тачније из Холандије, а мајка Паула из Мађарске. Родитељи су своју љубав и наклоност према позоришту и умет- ности уопште, несебично пренели и на своје троје деце, Ериха, Герхарта и Зигрид.3
Са четрнаест година Ерих млађи уписује Занатску школу за примењене уметности, у свом родном месту, где прве две године (од Ускрса 1934. до Ускрса 1936) слуша наставу на одсеку графике, да би га отац 1936. године пребацио на стручно одељење за сценографију. Настава за сценографа обухватала је: А) планирање (тлоцрт, практикабле), пројектовање сцена, израду сценских макета у димензијама 1:100 до 1:20, технику (патос позор- нице, горња и доња машинерија), цртање и пројектовање фигурина, ка- ширање (предмета, фигура), науку о бојама за транспаренте и односну психологију, практично сликање саставних делова за намештање декора, кулиса и проспеката; Б) пројектовање рекламних средстава, цртање слова, рекламну психологију и под В) науку о стиловима, историју уметности, студијско цртање, као и познавање закона, књиговодства и трговачког пословања.
По завршетку школовања и стицања дипломе за звање сценографа и рекламног графичара, Декера је чекао волонтерски рад, јер развојни пут до сценографа подразумевао је практични рад сликара извођача у неком мањем позоришту, где се на лицу места учило шта су то четке, кулисе и како се оне осликавају. Тако, на препоруку Школе, априла 1939. године, Декер се запошљава као сликар – извођач у сликарници Земаљског позо- ришта у Алтенбургу, малом месту близу Лајпцига, са развијеним кул- турним и позоришним животом. Показавши таленат и интересовање за театар, главни сценограф Хорст Хилер, маја 1940. године, води га са собом у позориште у Карловим Варима, где напредује у првог сликара Нажалост, Декеров боравак, као и каријеру у Карловим Варима насилно прекида мобилизација.
МИРЈАНА ОДАВИЋ, кустос