Понедељак, 5. фебруар 2001. у 19:00 сати
аутор изложбе и каталога Александра Милошевић, кустос
Учествују
Дивна Ђоковић
Уснија Реџепова
Сузана Петричевић
Миодраг Радовановић Мргуд
Жика Миленковић
Борислав Григоровић
У другој половини 19. века позоришна уметност у Србији развијала се са пуно полета, а у драмској књижевности појавио се велики број писаца са национално-историјским темама.
Процват драмских дела са певањем, која бивају превођена и посрбљавана углавном из мађарског репертоара, у последње три деценије 19. века, подстицала су о домаће писце да се огледају у овом жанру.
Борисав Станковић је, следећи укус публике, као инспирацију за комад са певањем, узео личности и догађаје из врањанске стварности, али не да би приказао народни живот јужне Србије, нити да би повлађивао публици у забави и смеху. Иако је тврдио да је Коштана настала по наговору Драгомира М. Јанковића, тадашњег драматурга Народног позоришта у Београду, постоје претпоставке да је, као песник и приповедач, желео да у драмској форми ослика причу из врањанске чаршије.
Овај облик драмске књижевности био му је идеална подлога да комплетно представи Коштану и остале јунаке који су се као мотиви или минијатуре провлачили у његовим ранијим делима (прича Наш божић, приповетка Стари дани, роман Певци и други).
„Наша Кармен“, како је Коштану назвао Михаило Световски, написана је у последњој години 19. века, а престоничком Народном позоришту предата је с пролећа 1900. године.
АЛЕКСАНДРА МИЛОШЕВИЋ, кустос
