Тема броја носи исти наслов као и 14. Међународни симпозијум позоришних критичара и театролога – Глумац је мртав, живео глумац! У новом броју часопис доноси избор од неколико најсвеобухватнијих и најпровокативнијих научних излагања с овог скупа. Главно питање је да ли је и како данашњи глумац оспособљен за оно позориште у којем треба да игра нешто битно другачије од драмске фикције.
У рубрици Огледи Наташа Делач разматра две фазе критичарског рада Мухарема Первића, до одласка из Политике и по повратку у њу.
Стални критичари Театрона, Олга Димитријевић, Слободан Обрадовић и Иван Меденица, пишу о представама које су обележиле, свака на свој начин, завршетак прошле сезоне у београдским позориштима: као највећа, али и дискутабилна политичка и уметничка провокација (Зоран Ђинђић), уметнички захтевна продукција за младе или носталгичне (Маја и Ја и Маја) или конвенционално осавремењивање велике класике (Мизантроп).
У овом броју публика у Србији има прилику да се први пут упозна с Волфрамом Лоцом, једним од најпроминентнијих немачких драматичара млађе генерације и његовим текстом писаним у традицији антидраме Адреса свемир – неколико порука (превод Бојана Денић).
Учествују
Ксенија Радуловић и
Иван Меденица
петак, 5. октобар 2012. у 19 сати
