Četvrtak, 26. mart 2015. u 19:00 sati

autor izložbe i kataloga Biljana Ostojić, kustos

Učestvuju

Nada Jurišić
Mirko Babić

Izložbu će otvoriti

mr Vojo Lučić

Voljom kneza Miloša Obrenovića, Kragujevac, „mala turska kasaba“, od 1818. prestonica je Kneževine Srbije i sedište prvih nacionalnih institucija (Knežev dvor, Tipografija, Veliki narodni sud, Gimnazija, Vojna bolnica, Knjaževsko serbski teatar, Novine Srbske…). Vest o početku rada Knjaževsko serbskog teatra prve su objavile Novine srbske čuvenom stilizacijom: „Od kako je sretenska skupština bila, od onog doba i za vreme iste skupštine, uveseljava nas g. Aćim Vujić poznati srpski spisatelj, predstavljenjem raznih igara u pozorišnom domu (teatru), nagrađenom u zdaniju tipografičeskom“.
Knjaževsko serbski teatar je osnovan inicijativom i zaslugom Joakima Vujića i kneza Miloša Obrenovića. Joakim Vujić, prvi je upravitelj, reditelj, pisac, glumac – „po primjeru počivšego g. Voltera“ i on znači datum u istoriji srpskog teatra. S druge strane, knez Miloš Obrenović je uvideo važnost postojanja teatra za novu državu i umnogome je personalizovao njegov rad. Za vreme Sretenjske skupštine, 2. februara 1835. uveče, pod vatrometom raketa („umetnički fajerverk majstora Bermana“) odigrala se u Kagujevcu istorijska – prva premijera u Srbiji: Fernando i Jarika (Ekartshauzen – Vujić). Pozorište u Kragujevcu radilo je bez zvaničnog repertoara, u dane praznika i prigodnih svečanosti koje zaslužuju teatar – svakako po želji Gospodara Miloša. Kratkotrajno postojanje Knjaževsko serbskog teatra (1835-1836) – iako skromnih estetskih dometa, u nizu je prvih organizovanih državnih projekata u Kneževini Srbiji, ima istorijsku vrednost i obeležja pravog državnog pozorišta: sopstvenu zgradu, pozornicu, direktora, činovnike, glumce, orkestar, hor, predstave. Usled nedostatka istorijskih izvora, ne postoje jasno utvrđeni, formalni razlozi ukidanja Knjaževsko serbskog teatra 1836.
Rad teatra kratkotrajno je obnovio 1840. Atanasije Nikolić, profesor Liceja predstavom Dušanova ženidba. Ipak, Beograd postaje nova stalna prestonica, a kragujevačko pozorište nasleđuje Teatar na Đumruku (1841-1842)
Sto osamdeset godina pozorišnog života u Kragujevcu podrazumeva periodizaciju čiji je osnovni kriterijum pozorišno trajanje, a ne postojanje jedne institucije. Državno (dvorsko) pozorište Knjaževsko serbski teatar (1835-1836) i Teatar Atanasija Nikolića (1840) označavaju početak institucionalnog pozorišta u Srbiji.
Drugi period – pozorišni kontinuitet u Kragujevcu do 1944 – odnosi se na raznovrsne organizacije pozorišnog rada izvan institucija – putujuće trupe, amaterska pozorišta, sokolsko pozorište, radnička pozorišta…
I najzad, period posle Drugog svetkog rata – kragujevačko pozorište se ponovo vraća u institucionalne okvire: Narodno pozorište, Teatar „Joakim Vujić“ (1944-2015).
Knjaževsko srpski teatar u Kragujevcu je prvo državno (dvorsko) pozorište u Srbiji i početak je kontinuiranog pozorišnog života u Kragujevcu.
Izložba „180 godina Knjaževsko srpskog teatra Kragujevac“ svedoči o svim značajnim fazama u radu – od osnivanja 1835. do poslednje premijere 28. februara 2015. Princip Superstar (Mesečari). Raritetne fotografije, plakati i scenografije ilustruju rad najstarijeg srpskog pozorišta.