Ponedeljak, 27. mart 2017. u 19:00 sati
autor izložbe i kataloga Aleksandra Milošević, viši kustos
Učestvuju
Svetozar Rapajić, profesor emeritus
Ana Đorđević, pozorišni reditelj
Jelena Bogavac, pozorišni reditelj
Izložbu će otvoriti
dr Ljiljana Mrkić Popović, profesor
U posleratnoj obnovi visoko obrazovnog sistema, osniva se Akademija za pozorišnu umetnost 11. decembra 1948. godine Uredbom vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i za prvog dekana je postavljen književnik Dušan Matić. Razvijanjem medija, tokom šezdesetih godina XX veka Akademija osniva dodatne studijske grupe za nove obrazovne kadrove. Vremenom, menjajući svoj naziv, Akademija je definisala svoj današnji naziv Fakultet dramskih umetnosti (pozorišta, filma, radija i televizije) godinu dana uoči preseljenja na Novi Beograd (1973). Namenski projektovana zgrada, delo arhitekata Božidara Jankovića, Branislava Karadžića i Aleksandra Stjepanovića nagrađena je Oktobarskom nagradom grada Beograda 1975. godine. Obezbedila je neophodne uslove za teorijski i praktičan rad i istraživanja studenata i njihovih profesora.
U susret sedamdesetogodišnjici od osnivanja FDU-a (1948), Muzej pozorišne umetnosti Srbije prigodnom izložbom i katalogom obeležava i podseća na jedan segment rada Kamerne scene kao javnog, profesionalnog pozorišta „Mata Milošević“. Zahvaljujući velikom trudu dekana profesora Svetozara Rapajića dodatnim finansijskim sredstvima betonska sala je transformisana u Kamernu scenu i počela sa radom 1988, pod rukovodstvom Pozorišnog studija, kao glavne organizacione službe za ispitne predstave. Dugi niz godina, uprkos inicijativama studenata, profesora i Dekanata, nije ostvarena nijedna predstava izvan ispitnih radova studenata Glume, Pozorišne režije, Dramaturgije i Pozorišne i radio produkcije.
Povodom proslave pola veka od osnivanja, Fakultet dramskih umetnosti je krunisan Vukovom nagradom i na Kamernoj sceni je priređena velika proslava 11. decembra 1998. godine. Februara naredne godine (1999) proslavljalo se pola veka od prvog održanog časa na Akademiji. Gđa Ljiljana Mrkić-Popović, dekan, profesor dikcije i veliki pobornik fakultetskog pozorišta organizovala je Pozorišni i Filmski maraton, a kao uvertiru za osnivanje zvaničnog pozorišta FDU-a premijerno su izvedene dve predstave studenata treće godine Pozorišne režije, ANASTASIJIN ŽALAN BEŠE HOD (D. R. Popesku, režija Jelena Bogavac) i VILENJAK (po motivima pripovetke Oskara Vajlda, režija Ana Đorđević). Međutim, zbog bombardovanja Srbije u proleće 1999. godine, ideja o osnivanju pozorišta je nastavljena s jeseni, uz inicijative profesora dr Ljiljane Mrkić-Popović i profesora Svetozara Rapajića. Opremanjem Kamerne scene uz finansijska sredstva Opštine Novi Beograd i Skupštine grada, ispunjeni su tehničko-bezbednosni uslovi da scena postane javni objekat.
Dugogodišnje težnje da visoko ocenjene predstave scenski žive duže od jednog ispitnog izvođenja, pretočene su konačno u pozorište koje je ponelo ime velikog glumca i prvog predavača glume Mate Miloševića. Tako je Fakultet dramskih umetnosti konačno dobio javni poligon umetnosti, kako se Ljubomir Draškić zalagao – pozorište koje će biti peti stepen studija – da se ono što studenti nauče za četiri godine tu i finalizuje. A sa druge strane, da to bude novo mesto za igru…
Pozorište „Mata Milošević“ je radilo tokom tri sezone (2000-2002),
počev od februara do kraja letnjeg semestra. Umetnički rukovodilac profesionalnih umetničkih projekata je bio profesor Ljubomir Draškić, a za studentske slobodne projekate izvan pedagoškog procesa profesor Svetozar Rapajić. Ovde će se igrati repertoar kakav se ne neguje na drugim scenama, rekla je Ljiljana Mrkić-Popović, što podrazumeva predstave vrhunskog kvaliteta, modelovan prema estetskim kriterijumima Mate Miloševića – od klasične do moderne dramske književnosti.
Finansiranje se odvijalo uz podršku Ministarstva za kulturu Republike Srbije, Gradske skupštine, Opštine Novi Beograd, kao i uz pomoć sponzora iz zemlje i inostranstva. Na popularnosti su timski kreativno radili prodekani Nikola Maričić i Darko Bajić, marketinški promovišući pozorište atraktivnim spotovima i džinglovima u medijima, kao i redovnim oglašavanjima u dnevnoj štampi. Organizacija je opravdano pripala timu Pozorišnog studija u sastavu: Veljo Gerasimović, šef Studija, organizatori Dragana Đorđević i Nemanja Konstantinović, tehnička služba – Dušan Popović, rekviziter, Gordana Pantelić, rasvetljivač, Aleksandar Perović, ton-majstor, Mirjana Vujanović, krojačica, uz pomoć tehničkog direktora FDU-a Radeta Mašića. Likovnost predstava (scenografija i kostimi) realizovani su u Pozorišnom studiju i korišćeni su resursi fakultetskog fundusa.
Scenski prostor je posle 25 godina konačno postao – pozorište, jer celokupan dotadašnji rad nije mogao da bude minimalizovan u statusu scene. Trebalo mu je još, kako je rekao Ljubomir Draškić, dodati lični pečat. Ono što je takođe bitno, jeste što je ovim činom napokon i Novi Beograd dobio svoju pozorišnu scenu – istakao je Ljubomir Draškić.
Pozorište je otvoreno 20. februara 2000. godine, simpozijumom o Mati Miloševiću (učesnici su bili nekadašnji studenti FDU-a Marija Crnobori, Mira Stupica, Ognjenka Milićević, Olga Savić i Petar Kralj, a konferansje Ljubomir Draškić).
Kada su otvorile prvu sezonu Pozorišta „Mata Milošević“(21. februar – 26. jun 2000) ponovnim izvođenjem u režiji Ane Đorđević VILENJAK (21, 22. februar) i Jelene Bogavac ANASTASIJIN ŽALAN BEŠE HOD (24. februar) kao u svakom dobrom teatru i u našem se često čuje ono „Bravo, majstori…“ Prva sezona je ukupno brojala šezdeset tri (63) izvođenja i više od osam i po hiljada (8704) gledalaca.
U drugoj sezoni (21. februar – 21. jul 2001) na postojeći repertoar dodate su četiri nove predstave, kao i jednomesečna koncertna izvođenja latino i fado muzike. U kritičarskim osvrtima ističe se prvo izvođenje Hebela u istoriji srpskog pozorišta odigralo upravo na sceni Pozorišta „Mata Milošević“ u režiji Marice Vuletić. Druga sezona zabeležila je četrdeset šest (46) izvođenja i skoro sedam hiljada (6990) posetilaca.
Tokom treće sezone (22. februar – 29. jun 2002) predstava koja je Pozorištu „Mata Milošević“donela punu afirmaciju u profesionalnosti jeste ŠAJLOK u adaptaciji i režiji Ljubomira Draškića. Ono što je svakako najvažnije za ovu predstavu je prožimanje rada studenata glume i njihovih profesionalnih kolega, u okviru ličnih scenskih iskustava i mogućnosti. Tokom treće, poslednje sezone rada, zabeleženo je pedeset jedno (51) izvođenje i više od šest hiljada (6031) gledalaca.
Pozorište „Mata Milošević“ je naglo ugasila svoja profesionalna svetla, odlaskom profesora dr Ljiljane Mrkić-Popović sa pozicije dekana, kao i ogroman trud koje su skupa uložili profesori Svetozar Rapajić, Ljubomir Draškić, dr Nikola Maričić, Darko Bajić, dr Vladimir Jevtović. Kamerna scena i dalje postoji pod rukovodstvom Pozorišnog studija u realizaciji studentskih ispita.
Postojanje, opstanak, razvoj i ponovno otvaranje Pozorišta „Mata Milošević“ ne bi trebalo da se temelji samo na interesovanju i zalaganju pojedinaca, već na osvešćenosti ozbiljne produhovljene sredine koja je to i pokazala.
Izložba Muzeja pozorišne umetnosti Srbije predstavlja rad Pozorišta „Mata Milošević“ u punom sjaju svog mladog života, kao deo istorije srpskog pozorišta, kao i Fakulteta dramskih umetnosti. Takođe, tema izložbe ne treba da ostane samo setno podsećanje, već da podstakne kreativna razmišljanja i konkretna rešenja o ponovnom uspostavljanju statusa profesionalnog pozorišta koje s ponosom nosi ime „Mata Milošević“.
mr ALEKSANDRA MILOŠEVIĆ, viši kustos
Pogledajte snimak sa otvaranja izložbe!
