Четвртак, 26. март 2015. у 19:00 сати

аутор изложбе и каталога Биљана Остојић, кустос

Учествују

Нада Јуришић
Мирко Бабић

Изложбу ће отворити

мр Војо Лучић

Вољом кнеза Милоша Обреновића, Крагујевац, „мала турска касаба“, од 1818. престоница је Кнежевине Србије и седиште првих националних институција (Кнежев двор, Типографија, Велики народни суд, Гимназија, Војна болница, Књажевско сербски театар, Новине Србске…). Вест о почетку рада Књажевско сербског театра прве су објавиле Новине србске чувеном стилизацијом: „Од како је сретенска скупштина била, од оног доба и за време исте скупштине, увесељава нас г. Аћим Вујић познати српски списатељ, представљењем разних игара у позоришном дому (театру), награђеном у зданију типографическом“.
Књажевско сербски театар је основан иницијативом и заслугом Јоакима Вујића и кнеза Милоша Обреновића. Јоаким Вујић, први је управитељ, редитељ, писац, глумац – „по примјеру почившего г. Волтера“ и он значи датум у историји српског театра. С друге стране, кнез Милош Обреновић је увидео важност постојања театра за нову државу и умногоме је персонализовао његов рад. За време Сретењске скупштине, 2. фебруара 1835. увече, под ватрометом ракета („уметнички фајерверк мајстора Бермана“) одиграла се у Кагујевцу историјска – прва премијера у Србији: Фернандо и Јарика (Ekartshauzen – Вујић). Позориште у Крагујевцу радило је без званичног репертоара, у дане празника и пригодних свечаности које заслужују театар – свакако по жељи Господара Милоша. Краткотрајно постојање Књажевско сербског театра (1835-1836) – иако скромних естетских домета, у низу је првих организованих државних пројеката у Кнежевини Србији, има историјску вредност и обележја правог државног позоришта: сопствену зграду, позорницу, директора, чиновнике, глумце, оркестар, хор, представе. Услед недостатка историјских извора, не постоје јасно утврђени, формални разлози укидања Књажевско сербског театра 1836.
Рад театра краткотрајно је обновио 1840. Атанасије Николић, професор Лицеја представом Душанова женидба. Ипак, Београд постаје нова стална престоница, а крагујевачко позориште наслеђује Театар на Ђумруку (1841-1842)
Сто осамдесет година позоришног живота у Крагујевцу подразумева периодизацију чији је основни критеријум позоришно трајање, а не постојање једне институције. Државно (дворско) позориште Књажевско сербски театар (1835-1836) и Театар Атанасија Николића (1840) означавају почетак институционалног позоришта у Србији.
Други период – позоришни континуитет у Крагујевцу до 1944 – односи се на разноврсне организације позоришног рада изван институција – путујуће трупе, аматерска позоришта, соколско позориште, радничка позоришта…
И најзад, период после Другог светког рата – крагујевачко позориште се поново враћа у институционалне оквире: Народно позориште, Театар „Јоаким Вујић“ (1944-2015).
Књажевско српски театар у Крагујевцу је прво државно (дворско) позориште у Србији и почетак је континуираног позоришног живота у Крагујевцу.
Изложба „180 година Књажевско српског театра Крагујевац“ сведочи о свим значајним фазама у раду – од оснивања 1835. до последње премијере 28. фебруара 2015. Принцип Суперстар (Месечари). Раритетне фотографије, плакати и сценографије илуструју рад најстаријег српског позоришта.