архив

Збирку архивских докумената чине административна акта која се односе углавном на Народно позориште у Београду, документа везана за историју српског позоришта, лична документа глумаца, редитеља, оперских певача, диригената, композитора, балетских играча и осталих уметника. Грађу чине оригинали, уз минимални проценат копија/фотокопија. Највећи број докумената датира из друге половине XIX века (најстарији значајни документ је из 1851 – Акт Народног позоришта Попечитељству Просвешћенија у којем се тражи одобрење за подизање позоришне зграде), остала грађа је из периода до почетка Другог светског рата, док је веома мали број докумената из каснијег периода.
Збирку чине:
• архивска документа (више од 2300 докумената)
• архивска грађа – личности (документа која се односе на више од 300
позоришних уметника; преко 1000 докумената)
• заоставштина театролога Живојина Петровића (више од 2000 докумената)
• писма и др.
Део грађе која је до сада дигитализована, може се наћи у музејској бази Театрослов. Посебан и веома значајан сегмент ове збирке чине рукописи који подразумевају оригинале или преписе извођених и неизвођених драмских дела писаних руком (у новије време писаних писаћом машином, умножаваних шапирографом или фотокопираних, и најзад писаних и штампаних компјутерском технологијом). Може се рећи да половина од око 1000 рукописа из ове збирке датира из XIX и прве половине XX века, док другу половину чине дела настала после Другог светског рата. Збирку претежно чине дела извођена на сцени – преводи и прераде страних писаца, али није занемарљив ни број дела домаћих аутора, међу којима има и оригиналних ауторских примерака.
Сачувана драмска дела, поред тога што представљају значајан део наше драмске књижевне баштине, драгоцен су извор за проучавање историје српског театра из различитих аспеката.