Зграда у Господар Јевремовој 19, коју од септембра 1952. користи Музеј позоришне уметности Србије, и сама је споменик културе, под примарном заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда, позната као „Божићева кућа“. Једна је од најстаријих сачуваних приватних кућа у Београду. Саградио ју је над подрумом срушене турске грађевине 1836. године богати трговац Милоје Божић, пословни ортак Кнеза Милоша, у непосредној близини потоње Доситејеве Велике школе (данас Музеј Вука и Доситеја). Божић је био родом из села Чумић код Крагујевца, учио је Велику школу, а преминуо у Београду као члан апелационог суда за време Кнеза Александра Карађорђевића.

Породица Божић продала је кућу трговцу извознику Ристи Хаџи-Поповићу, који ју је користио до Првог светског рата, да би је 1920. београдска општина уступила за стан и атеље вајару Томи Росандићу и његовој жени Мари, уметничком фотографу. По њиховом одласку, 1924, ту су живели и радили познати сликари и вајари: Тома Росандић, Ђорђе Јовановић, Стева Боднаров, Никола Бешевић, Јевта Перић, Пјер Крижанић, Даница Антић, па објекат постаје познат као „Кућа уметника“ или „Сликарска кућа“.

По оснивању 1950, Музеј позоришне уметности Србије је на усељење морао да чека скоро две године, како би се обавили обимни конзерваторско-рестаураторски радови (по нацртима арх Драгослава Ст. Павловића), којима је кући враћан првобитни изглед.